Istraživanje: Skoro dve trećine ponuđača i 85 odsto građana smatra da postoji korupcija u javnim nabavkama, najodgovorniji političari

Rezultati istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za dobru upravu“, koji podržava Vlada Švedske, pokazuju da je dve petine građana upoznato sa sistemom javnih nabavki, a 60 odsot njih ne veruje da se postupci sprovode fer i transparentno. Istovremeno, raste poverenje u nevladine organizacije, koje sada predstavljaju najpouzdaniji izvor informacija za trećinu građana.

– Prema poslednjim dostupnim podacima za 2024, kroz javne nabavke utrošeno je približno devet milijardi evra, što nam govori da su one ne samo važan instrument za obezbeđivanje kvalitetnih javnih usluga, već i moćno sredstvo podrške razvoju privrede, posebno malih i srednjih preduzeća sa kojima je zaključeno 75 odsto ukupnog broja ugovora. Zato je važno povećati konkurenciju, ali i nastaviti sa radom na povećanju zelenih nabavki, čije je učešće u 2024. duplirano u odnosu na prethodnu – rekla je Ana Ilić, direktorka za dobru upravu i projekte u NALED-u.

Programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić je istakao da je potrebno da se više firmi ohrabri da učestvuje u javnim nabavkama i da prijavi nezakonitosti.

– Kod ocene nadzora, 92 odsto građana je tražilo da kontrola bude stroga. I pored svih drugih preventivnih mehanizama, sasvim je sigurno da se, bez adekvatne kontrole, ne može očekivati da sistem funkcioniše. Broj postupaka javnih nabavki koji su podvrgnuti kontroli kod nas nije adekvatan. Pre svega, reč je o nedovoljnom broju koji ulazi u monitoringresornih institucija, malom broju ponuđača i reviziji DRI koja dođe kasno – rekao je Nenadić.

Zanimmljive su ocene građana, ponuđača i naručioca u o korupciji u javnim nabavkama.

Najgoru percepciju imaju građani, kojih 85 odsto smatra da je prisutna korupcija u sistemu javnih nabavki, što je na nivou prethodnih godina.

Među firmama koje na javnim nabavkama učestvuju kao ponuđači, skoro dve trećine (65%) ocenjuju da je korupcija prisutna u javnim nabavkama i broj preduzeća koja tako smatraju se povećava od 2022. godine, kada ih je nešto ispod polovine (49%) tako smatralo.

Čak i među naručiocima javnih nabavki poslednje dve godine se povećava broj odgovora koji kažu da postoji korupcija. U prošloj godini ih je 39 odsto tako odgovorilo, a u 2024. 42 odsto.

Na pitanje ko je najodgovorniji za korupciju u javnim nabavkama svi se slažu da je to političko rukovodstvo – predsednici opština i ministri.

Među onima koji su odgovorili da postoji korupcija, među ponuđačima 51 odsto ih vidi u političkom rukovodstvu, a 63 odsto kod naručioca. Oni su prilično kritični i prema drugim ponuđačima, pa ih 46 odsto vidi ponuđače kao odgovorne. Doduše, procenat ponuđača koji odgovornost za korpuciju vidi kod političara i naručioca raste u odnosu an prethodne godine, dok se procenat koji smatra da i ponuđači u tome učestvuju donekle smanjio.

Naručioci pre svega nisu želeli da odgovore na ovo pitanje, njih čak 71 odsto. Njih 19 odsto vidi odgovorne u političkom rukovodstvu, a 10 odsto kod samih naručioca i u oba slučaja se procenat smanjio u odnosu na prethodne godine.

Građani su najkritičniji, pa se u njihovim odgovorima beleži rast odgovornosti političara, na čak 62 odsto i naručioca javnih nabavki na 64 odsto. Takođe, njih 48 odsto ocenjuje da su i ponuđači odgovorni za korupciju.

Takođe se svi slažu da je korupcija najrasprostranjenija u izgradnji infrastrukture, mada se jedino u odgovorima naručioca ovajk procenat smanjio u odnosu na prethodne godine.

Građani i ponuđači smatraju da je iza infrastrukture korupcija najrasprostranjenija u nabavci medcinske opreme i lekova. Naručioci pak na drugo mesto stavljaju uređenje javnih prostora. Treba reći i da 76 odsto naručilaca nije hteo da odgovori na pitanje.

Prema rezultatima istraživanja, sve tri grupe ispitanika saglasne su da prioritet treba uvek davati kvalitetu kod odabira ponuda, te da cena ne treba biti jedini kriterijum za dodelu ugovora. Zdravstvo se prepoznaje kao oblast u koju treba najviše ulagati, a slede obrazovanje i infrastruktura.
Direktor Instituta za javno-privatno partnerstvo u Sloveniji Boštjan Ferk smatra da je konkurencija opala u svojim zemljama i da je prosečan broj ponuda u Srbiji sada približan stanju u Sloveniji, zbog čega je potrebno raditi na izgradnji poverenja u sistem.

– To ćemo postići jačanjem nezavisnih antikorupcijskih tela, razvojem sistema za praćenje konkurencije kako bismo nešto naučili iz prethodnih grešaka, standardizacijom i digitalizacijom procedura, objavljivanjem godišnjih planova nabavki i kontinuiranim obukama za sve koji učestvuju u sistemu – izjavio je Ferk.

Šefica Odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Kraljevine Švedske An Šarlot Malm istakla je da je sistem javnih nabavki u Švedskoj visoko decentralizovan, sa oko 3.700 naručilaca, da je transparentan i da podstiče konkurenciju.

– To je podstaklo mala i srednja preduzeća da se uključe i ohrabrilo ih da inoviraju kako bi dobile ugovore i osnažilo čitave sektore poput čistih tehnologija, digitalnih usluga i građevinarstva – zaključila je Malm.