Kako će se Beč grejati u budućnosti?

U ovome će, prema mišljenju stručnjaka presudnu ulogu igrati gradovi, ne samo zato što je trend migracija stanovništva u gradove već i zato što gradovi koriste mnoge resurse, a pre svih zemljište odnosno prostor.

Grad Beč je još 2011. godine doneo Smart city inicijativu, a 2014. prvu strategiju koja se uglavnom odnosila na energetsku efikasnost i adresirala klimatske probleme. Već 2019. strategija je adaptirana i dodati su ciljevi održivog razvoja. Najvažniji cilj na koji su se obavezale gradske vlasti je klimatska neutralnost Beča do 2040. godine.

U okviru festivala Viena Up ’22 ove godine održava se i Smart city Summit, na kome su upravo održivost i klimatska neutralnost ključne teme.

Na dvodnevnom događaju u kom učestvuje 475 učesnika iz 45 zemalja u prvom planu je razmena iskustava i znanja, jer povezivanje i saradnja je, kako se ističe, jedini način da se teški ciljevi i dostignu.

Mnogobrojni su načini na koje gradovi odnosno njihovi stanovnici utiču na okolinu i da bi postali neutralni u emisiji ugljovodonika na sve njih treba uticati, od gradnje, preko transporta, do energije i grejanja.

Doris Osterajher, arhitekta i profesorka na Univerzitetu prirodnih resursa i bionauka, istakla je nekoliko principa na kojima se mora zasnivati izgradnja novih zgrada.

„Postoje razne ideje ekoloških gradova, ali mi moramo postojeće zgrade da transformišemo u gradove budućnosti. Prvo je efikasnost. Moramo biti efikasniji u iskorišćenja prostora, ali tu je i dovoljnost. Da li nam je zaista neophodan stan od 100 kvadrata ili bi nam bilo dovoljno i 50? Dalje zgrade treba posmatrati kao deo sistema, a ne svaku ponaosob. Na nekoj su bolji uslovi za stavljanje solarnih ploča, a na drugoj za zeleni krov. Toplotna energija neke zgrade može se koristiti za grejanje druge. I ljudi i zgrade moraće da se prilagode“, ocenila je ona.

Na primer, Barselona u Španiji i Atlanta u SAD imaju sličan broj stanovnika. Ali Atlanta zauzima 25 puta više prostora i ima 10 puta veću emisiju ugljen-dioksida.

Kod urbanog planiranja sve više igraju ulogu i klimatske promene. Jedno istraživanje pokazuje da će London, čak i ako se smanje emisije gasova, do 2050. godine imati klimu kao centralna Francuska.

„Sada se mora planirati izgradnja kao da je London u Francuskoj. Ako ne bude bilo smanjenja emisija klima će biti kao u Australiji“, napominje ona dodajući da se zato ne planira samo grejanje već i hlađenje gradova.

Koliko je veliki zadatak transformacija u karbonsku neutralnost pokazuje to što je finalna potrošnja energije u Austriji 345 teravat sati godišnje.

Prema rečima Gudrun Senk, direktorke u bečkom javnom komunalnom preduzeću Viner linien, od toga je tek 73 teravat sata struja, 158 teravat sata je grejanje i 104 teravatsata transport.

„Dakle, promenu ne može samo grad da napravi, moramo svi da promenimo način kako se krećemo, kako se grejemo“, poručila je ona dodajući da je cilj Beča dostižan, ali mora doći postepeno.

Gradsko komunalno preduzeće koje se brine o prevozu, grejanju, otpadu… već ima neke pilot projekte poput paralelnog korišćenja zemljišta za solarnu elektranu i grejanje, zatim je nabavljen autobus na hidrogen, a napravljena je jedna od prvih stanica za punjenje hidrogenom.
Najveći projekti tiču se grejanja.

Senk ističe dva koja bi mogla da promene Beč.

Prvi je ogromna toplotna pumpa koja bi koristila toplotu kanalizacije, a drugi je duboka geotermalna energija.

„Oko 40 odsto stanovništva Beča je na gradskom centralnom grejanju. Naš cilj je da se to poveća na 50-60 odsto i da to grejanje učinimo zelenim. Već sedam godina imamo projekat grejanja na geotermalnu energiju. Na 3.000 do 3.500 metara dubine našli smo podzemno jezero. Inače na svakih 100 metara temperatura vode raste za tri stepena.

Hoćemo da dođemo do te vode, a onda u zatvorenom sistemu da je vratimo pod zemlju. To će biti osnova grejanja Beča“, poručila je ona.

U Beču je osnovan i Klimatski hab, mesto na kom se prikupljaju ideje o ozelenjivanju grada, a Viena biznis agencija raspisala je konkurs za finansiranje najboljih projekata održivog razvoja za koje će izdvojiti tri miliona evra.