Foto: MODU zlatno vreme tekstilne, drvnoprerađivačke, obućarske i metalske industrije u Vranju kao centralnoj opštini juga centralne Srbije u privredi je radilo više od 30.000 radnika. Danas ih je tri puta manje, a sve više se oseća i nedostatak kvalifikovane radne snage.
Kada je sredinom šezdesetih godina prošlog veka jedan Japanac, koji je u Jumku radio na montaži tekstilnih razboja, video sa kakvim elanom ovdašnji radnici rade rekao je: „Vranjanci rade kao Japanci!“.
Jugoslovenska modna konfekcija (Jumko) sve do početka 2.000 godine bila je sinonim za proizvode od pamuka u tadašnjoj Jugoslaviji, a raspadom zemlje i najjači tekstilni kombinat u zemlji.
Simpo, drvnoprerađivačka industrija, bio je druga glavna „privredna karika“ Vranja i juga Srbije. Krenuli su sa kućnim nameštajem, krevetskim dušecima „Simpo – san“, a kasnije i sa opremanjem hotela, izradom tepiha, dečjih krevetića. Radili su nameštaj po meri koji je imao kupce u zemlji i inostranstvu.
Industrija obuće Koštana bila je treći oslonac ovdašnje privrede. Sa iskusnim majstorima u kožarskoj i obućarskoj industriji bio je to jugoslovenski modni brend u, pre svega, ženskoj modnoj obući koji se ravnopravno nosio sa konkurencijom na jugoslovenskom tržištu, ali i tržištu evropskih zemalja.
U samo ova tri kolektiva radilo je oko 25.000 ljudi. A radili su i Alfa plam, Zavarivač u metalskom kompleksu, Novogradnja u građevinarstvu zajedno sa Preduzećem za puteve. Duvanska industrija je bila među najjačima u zemlji sa modernom fabrikom DIV. Takav jak ekonomski potencijal davao je mogućnost i za razvoj susednih opština u prvom redu Vladičinog Hana, u kome je dominirao Poljoprivredni kombinat „Delišes“, Fabrika omotnog papira i ambalaže, Drvna industrija Sloga.
Ekonomska stabilnost omogućavala je otvaranje pogona Koštane, Simpa, Jumka u manje razvijenim opštinama juga Srbije, Surdulici, Bosilegradu, Trgovištu, Bujanovcu pa u skladu sa „političkim merama“ i na Kosovu i Metohiji.
Ovaka industrijski zamah nužno je proizveo migraciju stanovništva iz sela u grad, pa se broj stanovnika drastično smanjivao na rubnim prostorima Vranje u preko pedeset sela. U srednjim školama đaci su izučavali tekstilni i obućarski zanat, a mnogo manje se školovali za društvena zanimanja.
Početkom turbulentnih dešavanja koja su najavljivala raspad SFRJ, bližio se kraj bajke o „Švajcarskoj na jugu“ što je bio koncept predsednika Kompanije Simpo i visoko pozicioniranog funkcionera u vlasti Slobodana Miloševića. Građanski rat, sankcije međunarodne zajednice, a potom i rat na Kosovu i u finišu NATO bombardovanje 1999. godine u potpunosti su razorili ekonomsku supstancu ovog regiona.
Raspadom Koštane bez posla je ostalo 6.000 radnika. U Jumku ta brojka pala je na ispod pet hiljada. Smanjenje tržišta gušilo je Simpo. Počela je era tranzicije u kojom je dominirala privatizacija koja je nastupila nakon petooktobarske promene vlasti. Britiš Ameriken Tobako iz Velike Britanije kupio je Duvansku industriju. Koka Kola je postala vlasnik fabrike Vlasinska rosa. Jumko koji je u vreme NATO bombardovanja zbog svoje specifične tehnologije proizvodi vojnu opremu za bio je u čestim kadrovskim transformacijama, štrajkovima i gubljenju pozicija na tržištu usled nemogućnosti nabavke pamukav iz inostranstva kao osnovne sirovine.
Aktuelna vlast i tek formirana Vlada Zorana Đinđića nisu mogli da „zakrpe“ sve rupe na buretu ekonomije Srbije, pa se tako i jug Srbije našao sa svojom privredom na repu događaja. Politika i strančarenje bili su glavne komponente a ne realni ekonomski pokazatelji što će se i danas itekako osećati.
Pre svega po broju nezaposlenih (oko 9.000 u Vranju) prosečnom zaradom od oko 20.000 manjom od republičkog procesa, potpuno devastiranom poljoprivredom i selima, ali i najnovijom dimenzijom migracije mladog stanovništva koje se posle školovanja van Vranja ne vraća u rodni grad već zaposlenje traži pre svega u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i zemljama EU.
Poslednji pokušaji privrednog „oporavka“ sa Kompanijom Geoks, koja je posle pet godina rada na ulicu ostavila 1.200 radnika, i najnovije zapošljavanje u Kompaniji Teklas koja proizvodi creva za auto industriju teško da će na duge staze bitno poboljšati ekonomsko socijalnu situaciju u sedam opština Pčinjskog okruga. Najteže je u multietničkim opštinama Bujanovac i Preševo, gde godinama nije otvoren nijedan proizvodni pogon.
Popović: Niska akumulativnost u privatnom sektoru
Branislav Popović iz kancelarije Regionalne privredne komore u Leskovcu, sa sedištem u Vranju, kaže za Danas da „godinama imamo stagnaciju u razvoju malih i srednjih preduzeća“.
– Malo je inicijativa od strane preduzetnika, ali i konkretne podrške sa nivoa grada i države. Ne postoji strategija koja bi smanjila broj nezaposlenih, kao i odlazak radno sposobnog stanovništva sa juga Srbije. Te migracije su naročito izražene u Bujanovcu i Preševu. Iz Vranja ljudi odlaze u zemlje EU gde rade za 1.500 evra u proseku – objašnjava on.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
