foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Zvanično saopštenje pres biroa Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije u kom se Srbija optužuje za naoružavanja Ukrajine i isporuku „stotina hiljada granata za višecevne bacače raketa i haubice, kao i više od milion metaka za lako naoružanje“ izazvalo je buru u domaćoj javnosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je da će dati nalog da se ne ostvaruju ugovori o prodaji oružja i municije kod kojih postoji sumnja o zloupotrebi i slanju na ukrajinsko ratište i da je o ovome razgovarao sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.
Vučić je rekao i da fabrike namenske industrije „moraju da žive i rade“.
„Ako ne možemo da izvozimo u Ameriku, zemlje EU, ne možemo u Tursku, u arapske zemlje u azijskom delu, pa ne možemo u Afriku. A, gde da izvozimo oružje. Prestali smo sa izvozom oružja, sada je reč samo o municiji“, rekao je Vučić.
Od ranije postoje indicije da srpska municija završava na ukrajinskom frontu i to preko trećih kompanije koje su zvanični kupci.
U saopštenju ruske obaveštajne agencije navodi se da su te kompanije najčešće iz Poljske, Češke i Bugarske, a navedene su i kompanije čija municija završava u Ukrajini kao i trgovci uružjem, Jugoimport SDPR, Zenitprom, Sofag, Reyer DTI, Sloboda, Prvi Partizan, Krušik,…
Ako pogledamo finansijske izveštaje proizvođača iz namenske industrije vidimo ozbijan rast prihoda iz poslovanja, poslednjih godina, a 2022. kada je počeo rat u Ukrajini deluje kao prekretnica.
Naime, na nivou celog sektora proizvodnja oružja i municije 2020. godine ostvareni su poslovni prihodi od 235,7 miliona evra. Narednih godina beleži se rast, 2021. na 243,3 miliona evra i 2022. na 292 miliona evra. Dakle za tri godine nešto manje od 60 miliona evra su uvećani prihodi ovog sektora privrede.
Otprilike toliki rast prihoda ostvaren je već 2023. godine kada su prihodi proizvođača municije i oružja skočili na 347,8 miliona evra, a onda prošle godine prihodi su skočili na 481,5 miliona evra, više nego udvostručeno u odnosu na 2020. godinu i skoro 200 miliona evra više nego u 2022. godini.
Uporedo sa ukupnim, rasli su i prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu. Tako su 2020. godine ovi prihodi iznosili 151 milion evra, da bi u 2021. to palo na 140 miliona i 145 miliona 2022. godine.
Onda, 2023. godine prihodi od prodaje inostranstvu rastu na 177,6 miliona i prošle godine opet skok na 258 miliona evra.
U saopštenju ruske SVR posebno su od proizvođača pomenuti Sloboda, Prvi Partizan i Krušik, tri najveće kompanije u srpskoj namenskoj industriji. One su zabeležile i najveći rast prihoda poslednjih pet, a posebno poslednje tri godine.
Prihodi Slobode AD su od 2020. porasli sa 47,5 miliona evra na 59 miliona evra 2022. godine. A onda 2023. su stigli do 89 miliona miliona, a prošle na čak 113,4 miliona evra. Rast od celih 92 odsto za dve godine.
Sličan rast imali su i prihodi od prodaje proizvoda na ino tržištu. Od 2020. do 2022. su se kretali oko 30 miliona evra, da bi prošle godine oni stigli do 57,7 miliona evra. Doduše, prošle godine su i prihodi na domaćem tržištu eksplodirali na 59,4 miliona evra sa 17 miliona godinu pre.
Krušik, najveća proizvodna kompanija u namenskoj industriji beleži sličan rast prihoda od 2022.
Zanimljivo je da su poslovni prihodi Krušika padali sa 57 miliona 2020. na 49 miliona 2022. godine. A onda sledi neverovatan skok na 80 miliona 2023. i 160 miliona evra 2024. godine.
Prihodi od prodaje na ino tržištu su posebno u prošloj godini zabeležili fantastičan rast na 95 miliona sa 36 miliona godinu pre. Prihodi od prodaje na domaćem tržištu iznosili su prošle godine 55 miliona evra.
Treća pomenuta državna kompanija Prvi partizan takođe u ovom periodu beleže i rast prihoda, mada ne tako veliki kao prve dve.
U 2021. godini psolovni prihodi ovog preduzeća iznosili su 64,8 miliona evra, u 2022. godini 91,3 miliona, da bi u 2022. godini to skočilo na 110 miliona evra.
Kao i kod prethodnih, i ova firma ima rast prihoda sa inostranih tržišta – sa 48,6 miliona 2020. na 72,5 miliona evra 2024. godine.
Posebna je priča konalni finansijski rezultat koji ove kompanije ostvaruju, posebno kada se to stavi u odnos sa prihodima.
Sloboda je sa 113 miliona evra prihoda prošle godine imala dobit od 2,8 miliona evra. Stopa neto merže je svega 2,5 odsto.
Prvi partizan je sa 110 miliona evra prihoda ostvario nto dobit tri miliona evra i neto profitnu maržu od 2,7 odsto.
Od ovog odstupa samo Krušik u prošloj godini. U 2024. ostvarena je neto dobit od čak 30 miliona evra i neto profitna marža od 71 odsto.
Međutim, gledajući unazad to je bilo dovoljno tek da se pokriju gubici iz prethodnih godina. Od 2020. do 2022. godine Krušik je izgubio skoro 32 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
