Koje kompanije je Kosovo angažovalo za lobiranje u SAD?

Vlasnici ove dve kompanije, Afrdita (Aferdita) Rakipi i Avni Mustafaj, honorarno su angažovani na „unapređenju bilateralnih odnosa između SAD i Vlade Kosova“.

Na osnovu ugovora, koji su 26. juna potpisani na godinu dana, kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore će im isplatiti po 147.000 evra za njihove aktivnosti.

Ranije su se kompanijama za lobiranje u SAD isplaćivale i veće svote novca. Radilo se uglavnom o inostranim kompanijama, koje imaju iskustva u lobiranju.

Radio Slobodna Evropa je kontaktirao Rakipi i Mustafaj oko ugovora koje su potpisali, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.

Ni Ministarstvo spoljnih poslova Kosova nije odgovorilo na upit zašto su ugovri sa ovim kompanijama baš sada sklopljeni i na osnovu kojih kriterujuma su one odabrane.

Međutim, o njima postoje informacije na društvenim mrežama i drugim platformama.

Ko su Afrdita Rakipi i Avni Mustafaj?

Pretraživanjem njihovih imena na društvenim mrežama i drugim sajtovima, vidi se da su oboje bili aktivni oko pitanja albansko-američke zajednice u SAD i na Kosovu, pre i tokom rata 1999. godine.

Rakipi, rođena u Mičigenu u SAD, poznavala je kosovsku ministarku spoljnih poslova Doniku (Gervala) Grvalu i pre potpisivanja ugovora za lobiranje. Pre devet godina, Grvala ju je označila u jednoj svojoj objavi na svom Facebook profilu, koja se ticala knjiga.

Na svom Twitter nalogu Rakipi nije objavila nijednu objavu od početka 2021. Međutim, na ovoj društvenoj mreži je delila nekoliko objava premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija.

Ona je takođe delila objave u kojima se kritikuje stav SAD oko poslednjih tenzija na severu Kosova.

„Sjedinjene Države se bune protiv demokratski izabranih gradonačelnika da preuzmu svoje kancelarije. Možda je moglo drugačije, ali od kada kažnjavamo državu zbog demokratije? Nešto ozbiljno nije u redu sa američkom politikom“, piše u jednoj objavi koju je Rakipi retvitovala.

Sporazum o lobiranju potpisan je u junu, mesec dana nakon što su na severu Kosova povećane tenzije. U tom regionu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, svakodnevno se održavaju protesti od kraja maja protiv albanskih gradonačelnika.

Njihov ulazak u opštinske zgrade na severu pomogla je policija Kosova, što je naišlo na kritiku SAD, ali i Evropske unije.

Zbog odluke Vlade Kosova da ignoriše pozive za smirenje situacije, SAD su preduzele kaznene mere, od kojih je jedna bila isključivanje iz velike vojne vežbe Defender Europe. Mere prema Kosovu je uvela i EU.

Mustafaj na Twitter nalogu deli kritičan stav prema Evropskoj uniji zbog odnosa prema Vladi premijera Kosova Aljbina Kurtija.

Kritikovao je i SAD u reakciji na objavu američkog Stejt departmenta o bivšoj državnoj sekretarki Medlin Olbrajt.

„Americi, zapravo svetu, nedostaje mudrost i hrabrost Medlin Olbrajt da učini ono što je ispravno. Verujem da bi bila strašno razočarana što SAD ne stoje čvrsto iza Kosova umesto da umiruju (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića – diktatora. Narod Kosova zaslužuje bolje“, napisao je on na Twitteru.

Mustafaj, rođen u Njujorku u SAD, bio je ključna ličnost u Albansko-američkom nacionalnom savetu (NAAC), kao i član organizacije Germin na Kosovu, koja se uglavnom bavi pitanjima dijaspore.

Kako se navodi na sajtu organizacije Germin, Mustafaj je predvodio američke delegacije na pregovorima o Kosovu u Rambujeu u Francuskoj 1999. godine.

Na ovim sastancima je učestvovala i Rakipi, koja je takođe bila deo Albansko-američkog nacionalnog saveta.

U martu 1999. oboje su prisustvovali sastanku u Beloj kući sa tadašnjim američkim predsednikom Bilom Klintonom.

Mustafaj se 2012. godine, kao izvršni direktor NAAC-a, sastao i sa tadašnjim premijerom Kosova Hašimom Tačijem (Hashim Thaci).

Kome Kosovo još plaća u SAD?

Američko ministarstvo pravde objavljuje ugovore putem kojih strane zemlje angažuju lica ili kompanije za lobiranje ili različite političke aktivnosti u SAD.

Na njihovom sajtu se vidi da Kosovo ima još jedan aktivan ugovor, pored dva koje je potpisala ministarka Grvala.

Ambasada Kosova u SAD zaključila je ugovor o konsultacijama sa predsednikom kompanije Civica, Iljirom Žerkom (Ilir Zherka) u iznosu od 35.000 dolara za sastanak sa „liderima albansko-američke zajednice“.

„Civica će pomoći u definisanju ciljeva i rezultata događaja, pripremaće materijal za radionice, olakšavaće događaje, a potom podnositi izveštaj“, navodi se u ugovoru.
Koliko je Kosovo ranije plaćalo za lobiranje?

Od 19. novembra 1992. godine, pojedini subjekti sa Kosova, poput političkih partija i vladinih institucija, potrošili su milione evra na lobiranje.

U arhivi ugovora za lobiranje vidi se da su, u većini slučajeva, angažovane poznate američke kompanije, kao što su Ballard Partners i Podesta Group.

Tu je i slučaj kada je kompanija Bardhyl Tirana lobirala za Vladu Kosova od 1993. do 1999., za šta je bila plaćena jedan dolar godišnje.

Da li lobiraju i zemlje Zapadnog Balkana?

Srbija trenutno ima aktivan samo jedan ugovor za lobiranje, iza kog stoji Privredna komora Srbije. Angažovana je kompanija Yorktown Solutions za „strateške savetodavne usluge“ oko ekonomskih odnose između SAD i Srbije.

Ovaj ugovor, koji ističe 8. novembra ove godine, Privrednu komoru Srbije je koštao 840.000 dolara.

Crna Gora i Severna Makedonija nemaju nijedan aktivni ugovor za lobiranje, dok ih Bosna i Hercegovina ima tri i svi su vezani za Republiku Srpsku, jedan od entiteta u BiH.

Albanija ima jedan aktivni ugovor: Prime Policy Group pruža besplatne usluge bivšem premijeru Salji Beriši (Sali Berisha), kog je Stejt department proglasio osobom non grata 2021. godine, zbog optužbi za korupciju, piše RSE.