Koliko je sporna nova Uredba Vlade - i građani sa najnižim zaradama će plaćati porez bogatih 1Foto: Pexels/Fauxels

Vlada je odlučila da plati pune doprinose za penzije i veći deo poreza na zarade za strance koji dođu da rade u Srbiji za platu ne manju od 300.000 dinara, što znači da će svi ti državni podsticaji pasti na teret ostalih poreskih obveznika, uključujući i one sa minimalnim zaradama, koji poreza nisu oslobođeni.

U kojoj meri će nova Uredba uticati na to da privuče strane radnike ili naše ljude koji rade ili se školuju u inostranstvu veliko je pitanje, sagovornici Danasa smatraju da to neće biti veliki broj i da je obrazloženje Vlade da se radi o pokušaju popravljanja demografske slike Srbije samo izgovor.

U nedostatku pojašnjenja Uredbe koja predviđa oslobađanje 70 odsto poreza na zarade i 100 odsto na penzijsko i invalidsko poslodavaca koji zaposle nekog ko u poslednje dve godine nije proveo više od 180 dana u Srbiji, postoje samo nagoveštaji i nagađanja šta će to doneti.

Neka od njih su da je sve osmišljeno kako bi se privukli IT stručnjaci, da je propis pisan za Ruse i ruske firme, pre svih iz IT sektora, koji sve više zbog rata u Ukrajini i nemogućnosti da normalno posluju na teritoriji Rusije dolaze u Srbiju.

Namera države nije najjasnija, složni su sagovornici, osim toga uslovi koje moraju da ispune kompanije nisu previše jednostavni te je izvesno da mnogi neće moći ni da se kvalifikuju za ovu vrstu pomoći.

“Zvanično saopštenje Vlade gde se govori o poboljšanju demografske situacije i vraćanju i naseljavanju ljudi je potpuno besmisleno jer broj ljudi koji prima osnovnu zaradu od 300.000 dinara i više kod nas se iskazuje u promilima”, kaže saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović.

On napominje da nije novo da se poslodavcima daju podsticaji za određene kategorije, ali da ono što ovu Uredbu čini besmislenom jesu uslovi.

“Dugo sam razmišljao o tome zašto bi neko doneo Uredbu koja će se primeniti u nekoliko desetina slučajeva godišnje i jedino što sam uspeo da zaključim jeste da se to odnosi na strance. Taj prag odgovara jedino visokom menadžemntu, direktorima stranih kompanija, čini mi se da je jedino u toj situaciji ovo primenljivo”, ističe Reljanović.

Njemu sve to liči na to da ćemo sada, osim što plaćamo poreze i doprinose stranim investitorima, plaćati poreze i njihovim direktorima.

“Voleo bih da Vlada i ministarstva objasne koja je to situacija, o kome je reč, da li se radi o inženjerima, IT stručnjacima, jer imamo naše, a ako ih i uvozimo onda ćemo ih uvoziti zato što su jeftiniji, a ne zato što im dajemo 300.000 dinara”, kaže naš sagovornik.

Nema situacije, napominje on, u kojoj neko može da ispuni sve te uslove osim ako se ne radi o stranoj kompaniji koja se ovde pojavljuje prvi put i dovodi svoj menadžment, jednog ili više direktora koji će je voditi.

“To se svodi na to da ćemo mi sada kao građani, iz budžeta, plaćati poreze i doprinose ljudima koji inače ostvaruju neverovatne zarade. Što je apsurdno na mnogo nivoa. Nekom direktoru koji dolazi kao investitor i koji već ima milion olakšica radnik koji ima minimalac od poreza plaća poreze i doprinose”, kaže Reljanović i dodaje da bi trebalo rasteretiti siromašnije, a ne one koji primaju osnovnu zaradu 300.000 dinara.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković pretpostavlja da ovakva odluka nije bila rezultat neke konkretne analize Vlade, već da je na to delom uticalo i lobiranje Digitalne Srbije.

“Naš poreski sistem treba da se kreće ka tome da se rasterete niske zarade, a ovako vi častite nekog ko po srpskim kriterijumima ima izrazito visoka primanja. Verovatno to neće biti veliki broj ljudi ali se postavlja pitanje zašto, u Srbiju dolaze ne samo naši ljudi koji se vraćaju nego i stranci, iz regiona, mi nemamo problem da privučemo te ljude, nama odlaze oni sa srednjom školom i nižom, majstori i vozači”, kaže Žarković za Danas.

Oni odlaze iz Srbije, naglašava, jer imaju niske plate i velike poreze i doprinose i zato bi trebalo rasteretiti niže zarade.

“Podaci o migracijama govore da ovde dolaze visokoobrazovani iz regiona a da nam odlaze oni koji imaju niži nivo obrazovanja. Njih poreski sistem guši i tu je potrebno da se smanje porezi. Ovo je kao da ih častimo, ove sa izrazito visokim platama. A posebno ako ovo sad iskoriste firme koje dovode Ruse jer oni bi došli pa došli. Nemaju mnogo izbora”, napominje Jelena Žarković.

Ko ima pravo

Pravo na dodelu podsticaja poslodavci imaju za one radnike sa kojima je ugovor o radu potpisan zaključno sa 31. decembrom 2023. godine. To mogu biti i oni koji su neprekidno zaposleni kod poslodavca u periodu između dana podnošenja prijave i 31. decembra godine u kojoj je podneta prijava.

Oslobođanje od poreza odnosi se na isplate zaposlenima novonastanjene u periodu od najviše 60 meseci, počev od 1. jula 2022. i zaključno sa 31. decembrom 2028. godine.

Poslodavac podnosi prijavu jednom godišnje, odnosno ukupno do osam puta, i to u periodu između 15. septembra i 30. septembra za isplatu podsticaja u vezi sa zaradama počevši od 1. jula 2022. godine i zaključno sa 31. decembrom 2028. godine, pri čemu se svaka prijava podnosi za zarade isplaćene u periodu koji prethodi podnošenju prijave najviše 12 meseci.

Za dodelu podsticaja u vezi sa isplatom pojedinačne zarade prijava se može podneti samo jednom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.