Koliko je povećanje plata u poslednjih 10 godina zaista podiglo kupovnu moć građana?

On je crtajući po pametnoj i skupoj tabli u studiju RTS-a prikazao kako je Srbija lider u regionu po visini prosečne plate, ne samo po sadašnjoj visini već i po procentu rasta u poslednjih 10 godina.

Prema njegovim podacima prosečna plata u 2012. godini bila je 329 evra, da bi u decembru prošle godine ona dostigla 718 evra. To bi značilo da je prosečna neto plata povećana za poslednjih 10 godina skoro 120 odsto.

Pregledom statističkih podataka za 2012. godinu lako se može utvrditi da prosečna plata ni u jednom mesecu te krizne godine nije bila manja od 349 evra, a i ta plata je isplaćena u januaru.

Plata koja bi bila uporediva sa platom iz decembra prošle godine bila bi zarada isplaćena u istom mesecu deceniju ranije. Tada je prosečna neto plata iznosila 413 evra. To znači da je za poslednjih deset godina gledano u evrima prosečna plata povećana za 73 odsto.

Gledano u dinarima, to povećanje iznosilo je 79,5 odsto, jer je sa plate od 46.923 dinara iz decembra 2012. prosečna neto plata skočila na 84.227 dinara u prošlom decembru.

Međutim, da bismo dobili pravi uvid u kupovnu moć prosečne zarade moramo je korigovati za rast cena u tom periodu.

Od 2013. zaključno sa 2022. godinom ukupna inflacija dostigla je 44,5 odsto. Tome su presudno doprineli rast indeksa potrošačkih cena 2013. godine koji je prosečno povećan za 7,8 odsto i prošle godine kada je prosečna inflacija iznela celih 11,9 odsto.

U svakom slučaju, kada se rast plata od 79,5 odsto koriguje za rast cena od 44,5 odsto, dolazimo do toga da su plate realno porasle za oko 35 odsto. Kada se podeli na deceniju, to ispada nešto tek iznad tri odsto prosečnog godišnjeg rasta.

Sa penzijama stvar stoji lošije. Prosečna penzija u decembru 2012. godine iznosila je 23.563 dinara, da bi na kraju prošle godine stigla do 33.731 dinara. To predstavlja ukupno povećanje od 43,1 odsto u periodu od deset godina. Treba podsetiti da su penzioneri podneli dobar deo tereta fiskalne konsolidacije kada su 2014. godine smanjene penzije veće od 25.000 dinara.

Ipak, kada se rast penzija od 43,1 odsto uporedi sa inflacijom od 44,5 odsto, dolazimo do toga da su penzije izgubile više od jedan odsto kupovne moći u deceniji za nama. Ovo je u najvećoj meri posledica realnog pada vrednosti penzija u 2022. godini. Penzioneri su početkom godine dobili povećanje penzija od 5,5 odsto, a prosečna inflacija je iznosila 11,9 odsto.

Zbog još jedne stvari su penzioneri danas u nepovoljnijoj situaciji nego 2012. godine. Naime, tada se prosečna penzija kretala od 66 odsto u januaru do 55 odsto prosečne plate u decembru.

Prošle godine prosečna penzija je bila na nivou 45,8 do 46,5 odsto prosečne plate.

Doduše, ogromno povećanje penzija tokom svetske finansijske krize 2008. godine koje se kasnije prenosilo je bilo i jedan od uzroka krize javnih finansija Srbije u to doba.

Što se tiče regiona, ako pod regionom porazumevamo tzv. Zapadni Balkan, Srbija u odnosu na pre deset godina zaista stoji mnogo bolje nego tada.

Tada smo imali prosečnu platu veću samo od Albanije i Makedonije, dok dok smo u međuvremenu preskočili i BiH.

Ipak, u decembru smo sa 718 evra i dalje bili iza Crne Gore koja je isplatila prosečnu platu od 727 evra, kao i od Hrvatske u kojoj je prosečna plata stigla do 1.049 evra.

Ako pak region proširimo i na Rumuniju, Bugarsku i Mađarsku stojimo nešto lošije.

Prosečna neto plata u Bugarskoj u decembru je iznosila 773 evra, u Rumuniji 897 evra, a u Mađarskoj 1.071 evro.