Kreće talas inflacije i rasta kamata 1Foto: Aleksandar Roknić

U drugoj polovini godine privredni oporavak u većini ekonomija gurnut je u drugi plan iza pojave skoro zaboravljene u razvijenom svetu – inflacije. Međugodišnja inflacija u novembru u SAD dostigla je 6,8 odsto, što je najviše još od 1982. godine.

U zoni evra, rast potrošačkih cena dostigao je 4,9 odsto, najviše od kako je evropska monetarna unija osnovana, 90-ih godina. U istom brodu našla se i srpska ekonomija sa novembarskom međugodišnjom inflacijom od 7,5 odsto, najvećom od avgusta 2013. godine.

Tokom leta i jeseni skoro svi centralni bankari govorili su jednim jezikom: inflacija je posledica poremećaja u lancima snabdevanja zbog pandemije i zbog rasta cena hrane usled loše poljoprivredne godine, kao i zbog naglog oporavka i velikih investicija globalne ekonomije nakon godine provedene pod ključem. Onda su se tome priključile galopirajuće cene energenata. Centralne banke su nastavile da uveravaju finansijske institucije i građane, da je bazna inflacija pod kontrolom, a da cene hrane i energije, na koje one ne mogu da utiču, divljaju.

Poslednjih nedelju dana nastaje ogromna promena u ovom narativu. Od velikih centralnih banaka koje faktički kreiraju globalnu monetarnu politiku, prvi se oglasio FED (Sistem federalnih rezervi SAD) sa najavom da će do marta okončati otkup hartija od vrednosti (kvantitativne olakšice), a od tada se može očekivati rast kamatnih stopa (trenutno 0 do 0,25 odsto).

Banka Engleske je skoro istovremeno odlučila da kamatnu stopu poveća za 0,15 procentnih poena i izađe iz negativne zone na nivo od 0,1 odsto. Ostalo je da se ECB (Evropska centralna banka) odluči za potez i čini se da je ostala neodlučna.

Pre tri dana najavljeno je postepeno ukidanje pandemijskog programa otkupa finansijske imovine, a to će biti ublaženo blagim povećanjem iznosa koji se otkupljuje u okviru redovnog programa kvantitativnih olakšica.

Međutim, poslat je i signal da za sada ne razmišljaju o povećanju kamatnih stopa u narednoj godini. Razlog je svakako to što se evropske ekonomije mnogo slabije oporavljaju od prošlogodišnje krize nego recimo američka ili kineska.

Ipak, prema mišljenju stručnjaka, ECB neće moći dugo da vodi tako asimetričnu politiku od FED-a i neminovno će povećati kamatnu stopu.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, potvrđuje da su centralne banke odustale od teze o privremenoj inflaciji i poziva se na izjave prvog čoveka FED-a.

„On je rekao da će inflacija biti iznad cilja od dva odsto određeno vreme, što pokazuje da faktori inflacije deluju duže nego što se pretpostavljalo. Tržišta očekuju da će nastupiti talas povećanja kamatnih stopa u 2022. Moja procena je da će FED minimum tri puta povećati kamatu po 0,25 poena i da godinu završi na nivou od 0,9 do jedan odsto“, ističe Đukić dodajući da će se prvo završiti sa otkupom aktive, a onda preći na blago povećanje kamata.

Prema njegovim rečima na vidiku je asimetrija u monetarnim politikama FED-a i ECB.

„Problemi ECB su drugačiji, ona pokriva sve ono što se ne može uraditi u fiskalnoj sferi, jer nema fisklane unije. Što se više čeka da se Nemačka odluči na potrošnju da bi pogurala i nemačku i privredu evrozone, veći je pritisak na ECB. Osim toga i cene energenata više pritiskaju Evorpu nego SAD“, objašnjava on dodajući da će i ECB morati da krene u povećanje kamata.

Kada se radi o evropskim zemljama koje kao Srbija imaju politiku ciljane inflacije, skoro sve su podigle kamate od početka meseca. Češka je pre tri dana podigla kamatu za ceo poen, na 3,75 odsto, Poljska za pola poena, na 1,75 odsto, Mađarska na 2,4 odsto, a Rumunija je još u novembru povećala svoju kamatnu stopu. Narodna banka Srbije i dalje ne dira referentnu kamatnu stopu i jedino zateže monetarnu politiku povećanjem repo kamate sa 0,11 na 0,34 odsto.

„U Srbiji imamo fiksni kurs i to zbog ogromnog priliva stranih direktnih investicija, ne zbog izvoza. Taj priliv će se jednog dana morati prekinuti, a apresirana valuta je opasnost za destimulisanje izvoza. NBS je kurs fiksirala i dok god ima priliva kapitala, zadržavaju kamatnu stopu da bi izbegli dodatni priliv kapitala.

S druge strane, niska kamatna stopa kod privrednih subjekata deformiše kalkulaciju i podstiče zaduživanje. Sve okolne centralne banke sa ciljanom inflacijom ušle su u talas povećanja kamatnih stopa osim NBS, da bi preventivno delovale u uslovima poskupljenja energenata i geopolitičke nestabilnosti. One kreću postupno, jer ako bude i dalje rasta inflacije, najlošija opcija za CB je da moraju da pribegnu naglom povećanju kamata“, napominje Đukić.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić ističe da je sve što se poslednje dve godine dogodilo, kao posledica korone, značajno uticalo na svetske privredne tokove.

„U takvoj situaciji promene su i u monetarnoj sferi. Kao posledica ovih poremećaja počinje da raste inflacija što dalje znači povećanje kamatnih stopa. Kod nas inflacija počinje da raste u odnosu na ono što smo imali prethodne dve, tri godine i može se očekivati i rast kamatnih stopa. Poskupeće pozajmljivanje na svetskim tržištima i to će uticati i na naše banke koje se tamo zadužuju. I ne možete da imate inflaciju pet odsto i kamatu dva odsto, jer imate gubitak supstance“, smatra Dugalić dodajući da će i naša centralna banka biti prinuđena da poveća kamantu stopu.

Prema njegovim rečima, restriktivnost monetarne politike uticaće na skuplje zaduživanje, otežano dobijanje novih kredita, što će uticati na usporavanje ekonomije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.