Kupovna moć i plate u senci stabilnosti kursa dinara 1foto Stanislav Milojković

Iako je, zbog monetarne politike koju sprovodi Narodna banka Srbije, kurs dinara prema evru stabilan takav pristup može da postigne zadovoljavajuće rezultate samo u slučaju da ga prate adekvatni iznosi ličnih dohodaka, nivo kupovne moći i izvoznih aktivnosti privrede što u Srbiji ipak nije slučaj, smatra stručna javnost.

U prethodnom periodu primetno je jačanje dinara u odnosu na evro. Tako je u petak srednji kurs evra iznosio 117,68 dinara. Osnovni razlog za to, kažu eksperti, su velike devizne rezerve kojima raspolaže Srbija što je uticalo i da naša zemlja u ovom trenutku nema dvocifreni nivo inflacije nastale usled udara ekonomske krize.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nedavno je izjavila da nismo došli do dvocifrene inflacije i da se Srbija u toj kategoriji nalazi na začelju Evrope, nakon što je Zavod za statistiku objavio da je međugodišnja inflacija u martu iznosila 9,1 odsto.

– Od 2017. do 2019. Srbija je kupovala pet milijardi evra što je bilo dovoljno da u pandemiji korona virusa prodamo 1,45 milijardi evra i zadržimo stabilnost, a 2021. smo ponovo kupovali. Onda kada su se spojile tri krize, nezavršena pandemija, energetska kriza i rat u Ukrajini, imamo čime da održimo relativnu stabilnost kursa – naglasila je Jorgovanka Tabaković.

Statistički podaci pak kažu da inflacija u Srbiji raste sporije nego u evropskim zemljama, pa više nismo pri samom vrhu, ali smo još daleko od začelja. Prema podacima Evrostata najveću inflaciju u Evropskoj uniji u martu imale su Litvanija 15,6 odsto i Estonija 14,8 odsto. Dvocifrenu inflaciju imale su i Češka 12,7 odsto, Letonija 11,2 odsto i Holandija 11,9 odsto, kao i Poljska 10,9 odsto. S druge strane, 12 zemalja EU je prema preliminiranim podacima Evrostata imalo inflaciju u martu manju od Srbije. Najmanji međugodišnji rast potrošačkih cena imala je Malta 4,6 odsto, Francuska 5,1 odsto, Portugal 5,5 odsto, Finska 5,6 odsto, Slovenija šest odso. Ukupno 12 zemalja imalo je u martu manju inflaciju, a sedam veću od Srbije.
Gledajući mesečni rast inflacije, sa 0,8 odsto nalazimo se među zemljama sa najmanjim rastom iza Slovenije u kojoj su se cene smanjile u odnosu na februar za 0,4 odsto i Belgije sa 0,7 odsto. Najveći mesečni rast cena od 4,7 odsto zabeležen je u Španiji.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže za Danas da devizne rezerve Srbije beleže rast nakon 2000. godine.

– One su bile na visokom nivou i kada je Srpska napredna stranka došla na vlast 2012. godine. Devizne rezerve su velike u prvom redu zbog direktnih stranih investicija kao i kredita koje uzima Vlada Srbije. Značajan posed deviza i trgovanje sa njima omogućava sputavanje inflacije kao i stabilan kurs dinara međutim takva monetarna politika postiže efekat samo u slučaju da je prate segmenti poput visine plata i kreditnih stopa. Međutim, kada je reč o ličnim dohodcima u Srbiji to ipak nije slučaj. Dok sa jedne strane smanjuje nivo inflacije sa druge strane monetarna politika koja se sprovodi ne pogoduje aktivnostima izvozno orijentisane privrede – objašnjava naš sagovornik.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija ističe za Danas da se kurs dinara u Srbiji ne formira po ekonomskim već po isključivo političkim kriterijumima.

– Obračunski gledano kurs dinara jeste onakav kakvim ga prikazuju nadležni u Narodnoj banci Srbije. Međutim, kriterijum po kome se određuje ne mora da pruža objektivnu sliku, odnosno kakvo je realno stanje kursa. Da bi se na adekvatan način izračunalo u kojoj je meri kurs zaista stabilan potrebno ga je upoređivati sa nivoom kupovne moći građana. Samo na taj način se može proceniti da li je kurs zaista stabilan – kaže naš sagovornik. Prema njegovim rečima ako bi se sagledao taj segment mogao bi se izvesti zaključak da dinar ipak nije tako stabilan prema evru.

– Niža vrednost dinara ne znači da je to automatski loša stvar. To bi naime omogućilo povoljnu poziciju izvoznika i bio bi ostvaren veći proliv deviza u zemlju. Sa druge strane, takva situacija ne bi odgovarala uvoznicima – zaključuje Bušatlija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.