foto FoNet Milica VučkovićSrbija je u prošloj godini, uz Maltu i Albaniju, bila u evropskom vrhu po stopi privrednog rasta, sa 3,9 odsto. Međutim, glavni pokretač rasta bila je domaća tražnja što je uticalo na rast unutrašnjih i spoljnih neravnoteža, ocenio je danas profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić na predstavljanju najnovijeg broja Kvartalnog monitora, specijalizovanog makroekonomskog biltena.
Taj privredni rast odgovora dugoronom potencijalu srpske privrede, ali u uslovima sporijeg rasta i stagnacije najvećih evropskih ekonomija, može se oceniti kao dobar rezultat.
S druge strane, to što je domaća tražnja pokretala taj rast ostavilo je posledice u vidu rasta inflacije i spoljnotrgovinskih neravnoteža.
Međutim, početak ove godine donosi pogoršanje ekonomskih rezultata.
„Kad su prognoze za 2025. u pitanju, one postaju sve neizvesnije kako se komplikuju unutrašnji i spoljni činioci koji imaju uticaj na privredni rast. Zasad je dostupan veoma ograničen broj makroekonomskih indikatora koji se odnose na početak 2025. godine i oni su nešto lošiji od nego u 2024. godin. Na osnovu toga, ocenjujemo da će privredni rast Srbije u 2025. biti niži od planiranih 4,2 odsto i da će biti ispod četiri odsto“, ističe Arsić, dodajući da će preciznija prognoza rasta BDP u ovoj godini moći da se da kada postane izvesnije u kom pravcu će ići rasplet političke krize u Srbiji i kako će se razrešiti globalni ekonomski i politički sukobi.
U januaru su usporeni industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo, izvoz, naplata poreza, dok je broj građevinskih dozvola smanjen u odnosu na isti period prethodne godine.
„Unutrašnje i spoljne neravnoteže ostaće visoke i u 2025. godini“, ocenjuje se u Kvartalnom monitoru.
Kao razloge pogoršanja ekonomskih pokazatelja početkom ove godine, Arsić je naveo smanjenje cenovne konkurentnosti ekonomije usled rasta jediničnih troškova rada, ali i zbog stagnacije evropskih privreda i političke krize u Srbiji.
Govoreći o protestima i političkoj krizi, Arsić je istakao da što se tiče kratkoročnih efekata važno je da se kriza što pre okonča.
„Ali sa stanovništa dugoročnog rasta važno da razrešenje krize bude takvo da doprinese smanjenju korupcije, jačanju vladavine prava i efikasnosti državne uprave“, poručio je on.
Rast BDP-a prošle godine povukao je rast usluga, pre svega IT i telekomunikacionih, ali i tradicioanlnih poput trgovine, transporta.
„Rast IT usluga je došao od izvoza, ali su ostale usluge porasle zbog rasta plata i penzija. U prošloj godini je i građevinarstvo ostvarilo rast, ali je u četvrtom kvartalu prošle godine zabeležilo veliki pad. Moram da dodam da sumnjamo u tačnost kvartalnih procena za građevinarstvo, jer pokazuju velike oscilacije i često se ne poklapaju sa drugim pokazateljima“, napomenuo je Arsić.
Industrija je zabeležila rast prošle godine od četiri odsto, što za Srbiju inače nije neki rast, ali „kada vidimo situaciju u Evropi, to je dobar rezultat“.
U okviru industrije prerađivačka industrija je zabeležila stabilan rast tokom prošle godine, dok je rudarstvo poraslo uglavnom kao posledica rasta proizvodnje RTB Bor.
S druge strane, energetika je zabeležila pad, što prema Arsićevoj oceni, može da se poveže sa problemima U EPS-u, a delom je posledica i loše hidrologije.
Međutim, u januaru se beleži pad industrijske proizvodnje i Arsić smatra da je to posledica zatvaranja preduzeća u sektorima sa niskom novododatom vrednošću, kao što su tekstilna industrija, proizvodnaj kablova za autoindustriju.
„Takve kompanije se lako sele iz zemlje u zemlju, jer ne mogu da izdrže rast plata. Ako Srbija želi da uđe među visokorazvijene zemlje mora da stvara visokododatu vrednost po radnom mestu. U autoindustriji umesto motanja kablova treba dovesti proizvođače proizvoda višeg stepena obrade, a u Srbiji ima i jednih i drugih“, ističe Arsić.
Privredni rat u ovoj godini zavisiće i od toga da li će NIS-u biti uvedene sankcije. Takođe, Arsić ističe da će povećanje plata prosvetarima doprineti rastu BDP-a, ali s druge strane, obustavljanje isplata plata utiče negativno na BDP, i direktno i posredno preko smanjenja potrošnje.
On je ocenio i da je situacija na tržištu rada prošle godine bila dobra. Rasla je zaposlenost, dok je realni rast zarada bio 9,1 odsto. Iako je produktivnost rasla, ipak su plate rasle brže, pa su povećani jedinični troškovi rada.
U poslednjih šest godina jedinični troškovi rada su povećani za 27,5 odsto, a produktivnost 9,3 odsto. To, kako ističe Arsić, nije sve otišlo na smanjenje cenovne konkurentnosti, jer je pitanje i početne pozicije, ali u dobroj meri doprinosi smanjenju
mogućnosti da se proizvodi za izvoz, a takođe uzrokuje i relativno brzo približavanje naših cena evropskim.
Što se tiče spoljnoekonomskih odnosa, deficit tekućeg računa platnog bilansa je u prošloj godini 2,5 povećan u odnosu na prethodnu godinu.
Deficit tekućeg računa je iznosio 6,3 odsto BDP, što je visok deficit.
Arsić je ukazao i da je deficit primarnog dohotka pogoršan, pošto su povećani odlivi po osnovu kapitala – dividende po osnovu SDI i kamate po osnovu javnog duga. S druge strane i prilivi su rasli, ali na tako brzo.
„Količina stranog kapitala i spoljni dugovi će ostati veliki, to je trajna situacija i sa tim treba kalkulisati u budućnosti. Ovo znači da treba smanjivati trgovinski deficit, jer doznake teško mogu da se značajnije povećaju“, upozorava Arsić.
Srbija je prema analizi Kvartalnog monitora ranijih godina privlačila najviše SDI u odnosu na BDP u regionu, iza Albanije.
Tome su prema oceni autora doprineli makroekonomska stabilnost, relativno stabilan kurs, niski troškovi poslovanja, troškovi zarada i energije niži nego u CIE i posebno u Zapadnoj Evropi. Takođe, i ekološki zahtevi su manji. Pored toga, blizu smo Evrope, odakle dolazi najviše investicija.
„Otvoreni smo za investicije iz svih delova sveta, što je dobra politika, ali trebalo je insistirati na poštovanju pravila. I subvencije su doprinele privlačenju investicija jer smanjuju troškove ulaganja stranog investitora“, objašnjava on.
On posebno napominje uticaj centralizacije u odlučivanju na dolazak investitora.
„Ako se dogovorite nešto sa jednim čovekom to će biti ispunjeno. To je velika prednost
tzv. centralizovane korupcije, kako s enaziva u ekonomiji“.
Arsić je ocenio i da su SDI u januaru ove godine iznosile 224 miliona evra, što je znatno manje nego u januaru 2024. godine kada su iznosile 664 milona.
„To je bio eksces. Priliv u ovom januaru je bio sličan kao u januarima u periodu 2020-2023. godine, oko 220 miliona evra“, rekao je on dodajući da to ukazuje da nije bilo efekta političke krize na SDI, ali da će ga verovatni biti ako se nastavi.
Prošle godine, inflacija je značajno usporila, ali od sredine prošle godine nema više opadanja.
Ovog puta, faktori inflacije su domaćeg porekla, a to pokazuje bazna inflacija na koju utiče domaća politika.
„Bazna inflacija je veća od ukupne inflacije. Imamo visok rast cena usluga, a njih uglavnom kupuju domaći potrošači. U troškovima usluga veliki udeo čine troškovi rada.
S druge strane, uvozne cene u 2024. godini su stagnirale, a u poslednjem kvartalu su padale“, napominje Arsić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
