„Mene zanima koliko koštaju pasulj, grašak, junetina i salama“: Da li će visoka inflacija pojesti rast penzija koje najavljuje Vučić?

Naime, iako je ukupna inflacija prošle godine bila 15,1 odsto, veliki broj proizvoda koji ulaze u potrošačku korpu, kao što su jogurt, pavlaka i određene vrste sireva, poskupeo je i do 50 odsto.

Pored mlečnih proizvoda, drastično više cene beleže i svinjska mast, konzervirana riba ali i začini.

Takođe, povrće je poskupelo za 33,4 odsto. Hleb i žitarice u odnosu na prethodnu godinu skuplje su za čak 25,2 odsto.

Osim hrane i pića, penzioneri najviše novca troše i na dažbine, a električna energija i gas već sada su poskupeli za 24,2 odsto.

Iz tog razloga, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, napominje da rast penzija u suštini neće biti ni veliki ni značajan, ako naspram njega uzmemo u obzir procenat očekivane inflacije.

„Rast penzija će najverovatnije pratiti i rast plata. Sama najava o povećanju nije nerealna, ali mišljenja sam da nije dobro prognozirati toliko unapred. U zakonu treba da postoje propisana pravila kako se penzije povećavaju, a ne da se postupa po volji bilo kog pojedinca, pa makar on bio predsednik države“, objašnjava Arsić.

Profesor Ekonomskog fakulteta kaže i da se u potrošačkoj korpi penzionera ništa ne menja, naročito zbog toga što su u poslednjih 10 godina penzije bile u padu.

„Od 2012. godine pa do sada, penzije nisu imale realni rast. Uz sva velika povećanja, ove godine će biti tek malo iznad inflacije“, sugeriše naš sagovornik.

Takođe, kada je reč o namirnicama na koje penzioneri najviše para troše, Arsić napominje da je inflacija na osnovne artikle procentualno dosta veća od ukupne, te da će i cene komunalnih usluga i energenata, a pre svega struje, biti u porastu.

Sa druge strane, penzioner Mile Delić skeptičan je po pitanju predsednikove najave, koju, kako kaže, vidi kao Vučićevo sredstvo za ličnu promociju.

„Ništa mu ne verujem, jer samo takav čovek može učiniti da penzionerima deli njihove pare. Pomenuta obećanja su politikantske floskule, sa ciljem sopstvene promocije, i to kod ljudi koji ne razmeju ni politiku ni stanje u društvu“, kaže Delić.

Osvrćući se na sveobuhvatnu godišnju inflaciju, on objašnjava da baratanje prosekom ne otkriva pravu sliku stvarnosti, te da u toj računici, uvek „strada“ strana sa nižim primanjima.

„Mene zanima koliko košta pasulj, grašak, junetina i salama – odnosno svakodnevne, životne namirnice i izdaci. Interesuje me koliko novca mi je potrebno da napunim potrošačku korpu. Svake srede odlazim u Rodu jer je to penzionerski dan, i na većinu proizvoda imam popust od 10 odsto, kao i poene koje mi na kraju kvartala vrate kao dinare. Pretprošli put sam račun platio četiri hiljade, a poslednji put na korpu sličnih artikala potrošio preko devet hiljada“, napominje Delić, uz opasku da su poskupeli i računi za struju i Infostan.

Takođe, i penzionersku karticu vidi kao reklamu i propagandu vlasti, koja ga asocira na izjavu Harija Trumana: „Ako želiš da pobediš, moraš da osvojiš glasove glupih, jer su oni većina u svakom narodu“.

„Penzionerska kartica nije ništa drugo nego reklama i propaganda. Na svoju Superkarticu dobijam mnogo više povlastica nego uz penzionersku karticu, koja donosi benefite samo kod predsednikovih drugara“, zaključuje Delić, uz napomenu da vlast sve poteze čini u skladu sa sopstvenim interesima, pa i izbor sadašnjeg predsednika PIO fonda.

Podsećamo, početkom godine iz PIO fonda najavili su da će ove godine najniža penzija u Srbiji iznositi 20.631 dinara, a najviša 190.023 dinara.

Takođe, prema najnovijim podacima RZS-a, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi domaćinstava u Srbiji tokom prošle godine iznosili su 78.393 dinara, dok su izdaci dostigli 78.678 dinara.