NALED: Inovatorima u Srbiji ključna prepreka finansiranje

„Više od 100 inovatora dalo je preporuke za unapređenje inovacionog ekosistema na tri okrugla stola koja su organizovana u Nišu, Novom Sadu i Beogradu“, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da analiza stanja inovacija i procesa digitalne transformacije, koju je tokom „Meseca inovacija“ predstavio NALED, pokazuje da je budžetsko ulaganje Srbije u istraživanje i razvoj od 0,89 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) dva i po puta niže u odnosu na prosek Evropske unije (EU), gde je budžetsko ulaganje 2,19 odsto.

I ulaganje privatnog sektora, čije je učešće svega 0,36 odsto BDP-a, je polovina od onoga što ulaže privatni sektor u novim članicama EU i četvrtina ulaganja na nivou cele EU.

„Zbog toga, ali i nedovoljne informisanosti devet od 10 inovatora u Srbiji samofinansira svoj inovativni proizvod ili uslugu, čak 80 odsto njih ne aplicira za programe podrške, dok svega jedan odsto koristi alternativne izvore finansiranja“, navedeno je u saopštenju.

Kao rešenje ovog problema predloženo je povećanje budžetskih ulaganja, veći broj raspoloživih fondova za finansiranje u ranoj fazi razvoja, pre svega kroz bespovratna sredstava, kao i veću ulogu države u smanjenju rizika investicije za alternativne izvore finansiranja kroz koinvestiranje ili garantne šeme.

NALED navodi da prostor za unapređenje postoji i u oblasti saradnje nauke i privrede, jer podaci pokazuju da je istraživačka populacija u Srbiji duplo manja od proseka EU i primarno koncentrisana u visokom obrazovanju, dok privatni sektor angažuje svega dva odsto istraživača u Srbiji, naspram 46 odsto u EU.

„Samo tri odsto biznis inovatora razvilo je inovaciju u saradnji sa akademskom zajednicom. Kako bi Srbija postala konkurentna razvijenim zemljama, preporuka je da se nagrade svi oblici akademske saradnje sa privredom, da se uvedu industrijski doktorati po uzoru na liderske zemlje u domenu inovacija, kao i kursevi tehnopreduzetništva na tehničkim fakultetima“, naveo je NALED i dodao da je važno zaštititi inovacije.

Aanalize pokazuju da je svega dva odsto inovatora u Srbiji apliciralo za patent, a da je broj prijavljenih patenata na milion stanovnika, koji iznosi 50, skoro pet puta manji od proseka EU, gde je 230.

Predlozi, koji su prikupljeni u okviru Meseca inovacija, ukazali su, kako je navedeno na to da treba kontinuirano edukovati sve aktere inovacionog ekosistema o važnosti intelektualne svojine i njene zaštite, kao i razviti modele internih pravilnika o pitanjima vezanim za intelektualnu svojinu.

U saopštenju NALED-a zaključeno je da vodiči za trasiranje daljeg pravca razvoja inovacionog ekosistema mogu biti zemlje koje zauzimaju vodeće pozicije na globalnim indeksima inovacija poput Singapura, Izraela ili Finske.

„Od šampiona inovacija Srbija može da nauči o važnosti obrazovanja koje bi iznedrilo inovatore, pre svega kroz ulaganje u obrazovanje i nastavni kadar, komercijalizaciju naučnih rezultata i privlačenje talenata. Kad je reč o inovacionim politikama, opet se vraćamo na veće ulaganje u R&D (istraživanje i razvoj), ali fokus je i na savremenim tehnologijama poput veštačke inteligencije, u industrijama koje imaju komparativnu prednost“, rekao je direktor Odeljenja za preduzetništvo i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.

Iako je Mesec inovacija zvanično završen, na platformi za dijalog programa Startech do kraja godine je, kako je navedeno, moguće ukazati na izazove i ponuditi rešenja. Najbolji predlozi naći će se u Sivoj knjizi inovativnog i visokotehnološkog preduzetništva koju priprema NALED i koju će u narednim mesecima predstaviti javnosti, institucijama i Savetu za podsticanje razvoja digitalne ekonomije i inovacija.