NBS zadržala kamatnu stopu: Zabrinutost da bi energetska kriza mogla da dovede do ponovnog rasta globalne inflacije

Nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7%).

Prilikom donošenja navedene odluke, Izvršni odbor Narodne banke je sagledao ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.

Međugodišnja inflacija je u aprilu iznosila je 3,3 odsto, pri čemu je njeno ubrzanje sa 2,8 odsto u martu gotovo u potpunosti posledica znatnog rasta svetskih cena nafte i po tom osnovu viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu.

„Rast cena naftnih derivata bi bio veći da država nije preduzela mere, smanjenje akciza na gorivo i snabdevanje tržišta iz sopstvenih rezervi. Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja do septembra, a da nakon toga, krajem ove i početkom naredne godine, privremeno blago pređe gornju granicu cilja, pod uticajem više svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i niske baze iz septembra prošle godine usled primene uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto. Pod pretpostavkom da je aktuelni energetski šok privremen, inflacija bi potom trebalo da uspori i da se vrati u granice cilja sredinom 2027, a zatim da u tim granicama ostane do kraja perioda projekcije. Prema oceni Izvršnog odbora, usporavanju inflacije tokom naredne godine će doprineti i dalje restriktivan karakter monetarne politike, očekivano postepeno slabljenje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i očekivano usporavanje rasta realnih zarada“, objašnjavaju u centralnoj banci.

Sukob na Bliskom istoku i zatvaranje prolaza kroz Ormuski moreuz za većinu brodova povećali su zabrinutost da bi energetska kriza mogla da dovede do ponovnog rasta inflacije na globalnom nivou. Rast svetske cene nafte predstavlja šok na strani ponude, koji povećava inflaciju direktno, preko viših cena goriva i indirektno, preko viših troškova za preduzeća.

S druge strane, po tom osnovu smanjuje se raspoloživi dohodak stanovništva za potrošnju, a povećava neizvesnost i slabi ekonomska aktivnost, što dodatno usložnjava proces odlučivanja o monetarnoj politici. Podaci za sada govore da u većini zemalja dominiraju primarni inflacioni efekti, s tim da centralne banke izražavaju spremnost da reaguju povećanjem svojih referentnih kamatnih stopa ukoliko dođe do značajnijeg rasta inflacionih očekivanja i zarada.

Kao veliki neto uvoznik energenata, Evropa je posebno osetljiva na energetske šokove. Inflacija je u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom parteru, povećana na 3,2 odsto u maju (sa oko dva odsto pre izbijanja sukoba), prvenstveno zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta svetske cene nafte. Neizvesnost u pogledu makroekonomskih efekata sukoba na Bliskom istoku i dalje je visoka, jer bi moglo da dođe i do znatnijeg rasta cena kontejnerskog transporta i mineralnih đubriva, narušavanja lanaca snabdevanja, investicionog i potrošačkog poverenja, kao i tokova robe i kapitala. Konačne efekte energetskog šoka na globalnu, kao i domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost teško je proceniti, jer zavise od dužine trajanja i intenziteta samog sukoba.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju 2026. iznosio je 3,2 odsto i bio je viši od prve procene koja je iznosila tri odsto. Pored toga, dostupni mesečni pokazatelji za april ukazuju na pozitivna kretanja u industriji, trgovini na malo i turizmu, što je u skladu s našom majskom projekcijom privrednog rasta od tri odsto u ovoj godini. U dosadašnjem toku godine, rastu bruto domaćeg proizvoda doprinose i domaća tražnja i neto izvoz, pri čemu se u narednom periodu dodatni pozitivni efekti na ekonomsku aktivnost mogu očekivati i od realizacije investicionih projekata u okviru programa Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027, a u 2027. godini i od održavanja specijalizovane izložbe EKSPO.

Podršku ekonomskoj aktivnosti pruža i rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu, koji je u aprilu ubrzao na 17,1 odsto međugodišnje. Ipak, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim tenzijama i rastom cena energenata, što može negativno da se odrazi na investiciono i potrošačko poverenje i tokove kapitala.

„U takvim okolnostima, Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa. Ukoliko proceni da rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, Narodna banka Srbije će reagovati svim raspoloživim instrumentima. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. jula 2026. godine“, zaključuje NBS.