Nepristojna ponuda ili lov u mutnom

 Planirano je da tu budu smešteni pogoni nekoliko italijanskih kompanija u kojima će se proizvoditi delovi i komponente za ugradnju u Fijatove automobile. U industrijskoj zoni Korman polje, u čiju će infrastrukturu biti uloženo oko 350 miliona dinara iz Nacionalnog investicion plan, biće lociran i deo slobodne (bescarinske) zone za potrebe Fijata a sudeći prema najavama planirana je i izgradnja novih, kako inostranih tako i domaćih firmi za proizvodnju auto-delova. U prvoj fazi, industrijska zona u Korman polju prostiraće se na nešto više od 80 hektara, od čega je najveći deo, odnosno oko 67 hektara biti namenjen pogonima Fijatove prateće industrije. Već u drugoj polovini godine trebalo bi da startuje gradnja pogona 15-tak italijanskih firmi, pri čemu bi se u 14 pogona proizvodili delovi za ugradnju u Fijatova voizila, dok bi se u jednoj, najverovatnije Ivekovoj fabrici, izrađivali autobusi. Precizan broj italijanskih kompanija koje nameravaju da svoje pogone lociraju u Šumadiju znaće se krajem marta, do kada bi trebalo da započnu i aktivnosti vezi sa eksporoprijacijom zemljišta u Korman polju. Prethodno bi Poreska uprava trebalo da odredi otkupnu cenu parcela na tom prostoru.

Prilikom nedavne posete Kragujevcu, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, procenio je da da bi ar zemlje u Korman polju trebalo da košta izmedju 300 i 350 evra, koliko je plaćano i prilikom otkupa zemljišta namenjenog gradnji obližnje saobraćajnice. S tom procenom, međutim, nije se složilo oko 120 žitelja Kormana, Maršića i Jovanovca koji za ustupanje svojih parcela u Korman polju traže, ni manje ni više, nego 4.000 evra po aru. Jedan od vođa nezadovoljnih vlasnika zemlje u Korman polju, tvrdi da ima saznanja da će gradska vlast ponuditi slovenačkoj firmi Vijator vektori zemlju na tom potezu po ceni od 10.000 evra po aru. Otuda, veli, vlasnici parcela koji su sredinom minule sedmice, organizovali prvi protest na ulazu u buduću industrijsku zonu Korman polje, neće svoju zemlju prodavati ispod tržišne cene koja, prema njihovoj računici, iznosi najmanje 4.000 evra po aru.

Pobunjeni vlasnici parcela u Korman polju tvrde da na tom prostoru poseduju oko 20 hektara zemlje, dok se za još 10 hektara vodi sudski spor sa Zastavom koja je pre 20 i kusur godina otkupljivala zemljište na tom potezu. Nadležni za privredu u gradskoj upravi kažu da otkupna cena od 300 ili 350 evra po aru možda nije realna, ali je sasvim izvesno da je cena od 4.000 evra nerealna. Naši sagovornici ističu da bi 4.000 evra po aru moglo da košta kompletno infrastukturno opremljene zemljište, a ne gola i močvarna ledina u polju izvan grada. „U infrastrukturno opremanje, odnosno u izgradnju trafo stanice, interenih saobrćajnica, gasne, vodovodne, kanalizacione i ostalih instalacija u Korman polju biće uloženo najmanje nekoliko desetina miliona evra. Tek nakon toga ar zemlje na na tom prostoru mogao bi da košta nekoliko hiljada evra. U ovoj situaciji, u Korman polju će sve biti urađeno po zakonu, počev od eksproprijacije zemlje do isplate nadokanda. Vlasnici zemljišta koji ne budu zadovoljni nadokandom, svoja prava moći će da ostvare sudskim putem“, ističu u kragujevačkoj gradskoj upravi.

Korman polje bi, ako sve bude teklo po planu, već u drugoj polovini godine, trebalo da dobije prve obrise industrijhske zone. Tako bi tek sada, ali bolje ikad nego nikad, bio realizovan plan s kraja osamdesetih godina kada je u Korman polju trebalo da nikne nova Zastavina fabrika automobila kapaciteta 500.000 automobila godišnje. Nekadašnje poslovodstvo Zastave je sredinom osamdesetih, u vreme „posla stoleća“ (izvoz „juga“ u SAD), u Korman polju otkupulo 67 hektara zemlje za tzv. treću fazu razvoja Fabrike automobila, ali zbog finansijskih problema taj posao nikada nije relizovan. Deo zemljište u Korman polju u međuvremenu je deekspropisan, a kormanski, maršićanski i jovanovački seljaci koji su parcele u tom ataru jednom već prodali Zastavi, sada će pokušati da ih preprodaju državi. U gradskoj upravi kažu da će tim vlasnicima biti ponuđena niža cena po aru. U Zastavi, inače, tvrde da imaju „tapije“ za oko 45 hektara otkupljene zemlje u Korman polju dok je za 22 hektara dokumentacija o vlasništvu izgubljena.

Posao od javnog interesa

Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović smatra da revolt vlasnika parcela u Korman polju, koji su nezadovoljni ponuđenom otkupnom cenom, ne može da ugrozi realizaciju projekta izgradnje industrijske zone, utoliko pre što je Vlada Srbije to proglasila poslom od javnog interesa. „Okupljanja na tom prostoru sigurno neće doprineti pronalaženju najboljeg rešenja a nezadovopljni vlasnici zemlje moći će svoja prava da ostvaruju u sudskom postupku“, poručuje Stevanović.

Uskoro petogodišnji plan Fijata

Serđo Markione, izvršni direktor Fijata, najavio je da će 21. aprila javnosti predstaviti petogodišmnji plan rada, proizvodnje i poslovanja svih Fijatovih kompanija, uključujući i fabriku u Kragujevcu. Tim planom, saznaje Danas, utvrđen je obim proizvodnje Fijata, zatim nivo investicija u proširenje proizvodnih kapaciteta kao i u osvajanje i razvoj novih modela automobila. Projekcijom petogodišnjeg razvoja biće, između ostalog, definisano i da li će se „alfa romeo“ ili neki drugi model Fijata prodavati na američkom tržištu, kao i kada i da li će u nekoj od evropskih Fijatovih fabrika početi proizvodnja automobila marke „krajsler“.