Nova ekonomija: Sindikati tvrde da je razdvajanje Železnice Srbije povećalo probleme u radu

Prema rečima zastupnika zaposlenih, kreiranje izdvojenih preduzeća nije problem samo zbog poslovanja, već i zbog funkcionalnosti pružnog sistema, jer radovi na prugama često nisu u skladu sa standardima ili da su veoma loše izvedeni.

Podelu srpske železnice na akcionarska društva – holding Železnice Srbije koji je preuzeo deo dugova i viška radnika, Infrastrukturu koja održava pruge, Srbija voz koji prevozi putnike, i Srbija kargo koji transportuje robu – logično je pratilo i povećanje administracije, navela je Nova ekonomija.

Svaka uprava morala je da oformi svoj menadžment, tako da smo od jednog generalnog direktora dobili četiri, od dva izvršna direktora njih osmoro, računovodstvo se povećalo četiri puta… Plate zaposlenih koji rade na konkretnim poslovima su, s druge strane, sve bliže „minimalcu“, ukazali su sindikalci.

Iako se reforma Železnice Srbije često navodi kao uspešan primer uvođenja reda u javna preduzeća zbog nominalnog povećanja produktivnosti, sindikalci upozoravaju da njihove kolege napuštaju sistem uprkos tome što otpremnine više ne postoje. Odliv radne snage će se tek odraziti na poslovanje, tvrde zaposleni, koji se pitaju i čemu će nam služiti brze pruge ako ne budemo imali inžinjere koji će ih održavati.

Predsednik Regionalnog granskog sindikata Železnica Srbije Saša Jocić je za Novu ekonomiju ocenio da je razdvajanje preduzeća na više celina sprovedeno „izuzetno loše“, a da se u radu krše zakonski propisi i norme „kao nikada pre“. Prema njegovim rečima, problemi su mnogostruki, mnogo toga ne funkcioniše, a i finansijski gubici su uvećaniiako je za broj zaposlenih smanjen za 5.000 do 6.000.

Ogromno smanjenje broja zaposlenih najviše se odrazilo na izvršne službe, što je prema njegovoj oceni ugrozilo bezbednost železničkog saobraćaja, au u pojedinim društvima je čak povećana administracija, kao i broj direktora.

„Fali nam mnogo mašinovođa, otpravnika, skretničara… Ali zato imamo primljene zaposlene na privremeno-povremenim poslovima sa ogromnim primanjima, za koje se i ne zna šta rade. Upravljanje železničkim društvima treba da se prepusti železničarima, a ne političarima i kadrovima stranaka. Oni rukovode kako hoće, a ne kako treba i mora. Imamo v.d. generalne direktore dugi niz godina, čime su prekršene sve zakonske norme“, kazao je Jocić.

Predsednik Sindikata Srbija Kargo Zoran Dašić je rekao da više od40 odsto zaposlenih prima minimalac.

„Tražili smo od Vlade Srbije da se poštuje zakon i odluke koje se odnose na zaradu. U železničkim društvima vlada ’uranilovka’, jer nekvalifikovani, kvalifikovani i visokokvalifikovani zaposleni primaju isti minimalac, što je diskriminacija. Tužbe plaćaju sva železnička društva zbog loših kolektivnih ugovora koje potpisuju reprezentativni sindikati radi svojih benefita“, kazao je Dašić.

U Nezavisnom sindikatu železničara Srbije za Novu ekonomiju su rekli da podela Železnice Srbije jeste uvećala administraciju, ali da nije donela „veće probleme“ u poslovanju. Prema rečima predsednika tog sindikata Radomira Popović, znatno veći problem je što je više od polovine svih železničara u Srbiji na minimalnoj zagarantovanoj zaradi.

„Otišlo je puno ljudi, a plate su dno dna. Poslednjim povećanjem minimalne cene radnog sata ljudi koji regulišu saobraćaj i mašinovođe biće na 500 do 600 dinara preko minimalna osnovne zarade. Radnici su nezadovoljni i sa tim su upoznati i ministarstvo i poslodavac“, rekao je Popović.

Istakao je da železničari ne zaslušuju da budu na minimalcu dok se istovremeno rade pruge za brzine od 200 kilometara na sat.