Od čega zavisi koliku odštetu bi mogao da dobije putnik koji je delimično ispao iz aviona Rajanera?

Prema prvim informacijama i svedočenjima putnika, incident se dogodio na visini od oko 16.000 stopa, kada je deo otpada nakon kvara desnog motora razbio prozor.

Međutim, iz kompanije Rajaner rekli su da je preliminarna istraga ukazala na to da je „verovatno reč o oštećenju motora nastalom zbog stranog tela prilikom poletanja iz Soluna“.

„Ali to ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo“, rekao je Majkl O’Liri, direktor ove avio-kompanije.

Karović je kroz otvor prozora bio izvučen do grudi, a kako je sam ispričao pojedinim medijima, život su mu spasli sigurnosni pojas, ali i putnici koji su sedeli u njegovoj blizini i koji su ga držali dok se avion nalazio u vanrednoj situaciji.

Rajaner je saopštio da se avion vratio u Solun ubrzo nakon poletanja, odnosno nakon što se „prozor na avionu odvojio tokom leta“. Incident se dogodio iznad teritorije Severne Makedonije.

Istražitelji još nisu objavili konačne rezultate istrage, koju vode stručnjaci američkog Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja (NTSB), a čiji je cilj da utvrde tačan uzrok incidenta.

Karović se nakon incidenta oporavlja od fizičkih povreda i traume, dok grčki advokat Vasilis Tsiaras, koji ga zastupa u ovom slučaju i koji je takođe bio na ovom letu, najavljuje pravnu borbu protiv odgovornih.

Iako nije izneo konkretnu cifru, Tsiaras je za medije rekao da njegov klijent očekuje znatnu odštetu nakon završetka istrage i utvrđivanja odgovornosti.

Koliku bi odštetu Karović mogao da dobije?

Urednik portala EX-YU Aviation News Luka Popović kaže da je u ovom trenutku teško proceniti kolika bi mogla biti eventualna odšteta u konkretnom slučaju jer zavisi od brojnih činjenica koje još nisu poznate.

Na pitanje da li bi potencijalna odšteta u ovom slučaju mogla da dostigne stotine hiljada evra, Popović odgovara da tvrdnje o isplati stotinama hiljada evra trenutno predstavljaju spekulacije.

„Visina eventualne naknade zavisila bi od toga kakve je fizičke povrede imao putnik, da li su trajne posledice, da li postoji dokazana psihološka trauma, izgubljena zarada, troškovi lečenja…
Na visinu odštete najviše utiču težina i trajnost povreda, medicinska dokumentacija, stepen odgovornosti avio kompanije, posledice po svakodnevni život, kao i eventualni psihijatrijski nalazi ukoliko se potražuje naknada zbog pretrpljene traume“, objašnjava Popović za Danas.

Prema njegovim rečima, sudovi svaki slučaj posmatraju pojedinačno, dodajući da ne postoji uobičajen raspon odšteta za ovakve incidente.

„Svaki slučaj je specifičan i iznos može značajno da varira. U težim slučajevima sa ozbiljnim telesnim povredama ili trajnim posledicama odštete mogu biti veoma visoke, dok u slučajevima bez trajnih posledica mogu biti znatno niže“, kaže Popović.

Naš sagovornik ističe da avio-kompanije često pokušavaju da postignu vansudsko poravnanje kada procene da postoji osnov za odgovornost jer se time izbegavaju dugotrajni sudski postupci i medijska pažnja.

„Međutim, ukoliko postoji spor oko odgovornosti ili visine naknade, slučajevi često završavaju pred sudom“, naglašava Popović.

„Bilo je više slučajeva odštete, putnici na letu za Dizeldorf dobili odštetu od po milion dinara“

Na pitanje da li je bilo ranijih slučajeva u kojima su putnici dobijali velike odštete zbog povreda ili ozbiljne ugroženosti tokom leta, Popović potvrđuje da je bilo više slučajeva širom sveta u kojima su putnici dobijali značajne odštete nakon ozbiljnih povreda ili incidenata tokom leta, uključujući jaku turbulenciju, pad prtljaga ili druge događaje koji su doveli do telesnih povreda.

„Iznosi odštete zavise od slučaja do slučaja, tako da retko postoje univerzalni primeri koji bi mogli da se porede sa ovim slučajem“, navodi Popović.

Upitan da li je bilo odštete i na letu Er Srbije JU324 Beograd–Diseldorf iz februara 2024. godine, Popović kaže da je u tom slučaju oko 50 putnika sa leta angažovalo zajedničkog advokatata i postignuto je vansudska poravnanje.

„Isplaćeno je oko milion dinara po putniku na ime nematerijalne štete zbog pretrpljene traume“, ukazuje Popović.

Podsetimo, u februaru 2024. godine let Er Srbije JU324 iz Beograda za Diseldorf dospeo je u centar pažnje nakon što je avion prilikom poletanja udario u deo piste i teško se oštedio. Posada je uspela da okrene avion i bezbedno ga vrati na Aerodrom Nikola Tesla, a među putnicima i članovima posade nije bilo povređenih.

Za šta avio-kompanije najčešće plaćaju odštetu?

Prema evropskim pravilima i međunarodnim konvencijama, putnici mogu imati pravo na naknadu u različitim situacijama, među kojima su: kašnjenje leta (najčešće duže od tri sata, ukoliko je odgovornost na avio-kompaniji), otkazivanje leta, uskraćeno ukrcavanje zbog prevelikog broja rezervacija, izgubljen ili oštećen prtljag, kašnjenje prtljaga, telesne povrede tokom leta ili ukrcavanja, smrt ili teške povrede putnika, povrede ili šteta nastala usled turbulencija ili pada prtljaga iz kabinskih ormarića…

Visina naknade zavisi od vrste slučaja i posledica koje je putnik pretrpeo. Kod kašnjenja ili otkazivanja leta, prema evropskim pravilima, naknade najčešće iznose: 250 evra, 400 evra, 600 evra, u zavisnosti od dužine leta.

„Prema evropskoj regulativi, putnici najčešće ostvaruju pravo na novčanu naknadu zbog otkazanih letova i velikih kašnjenja. Ta naknada iznosi 250, 400 ili 600 evra, u zavisnosti od dužine leta. Kada je reč o povredama putnika tokom leta, primenjuju se druga pravila, prvenstveno Montrealska konvencija, prema kojoj se naknada štete određuje na osnovu stvarno pretrpljene štete, a ne kroz unapred propisane fiksne iznose“, zaključuje Popović.