Odlaganje kredita ne ugrožava budžet

 Taj novac je, naime, tek mali deo ukupne svote koja je Srbiji ove godine potrebna i očekuje se da će država i na drugoj strani moći da pronađe ta sredstva, a uz to, verovatno je da će Svetska banka ove godine Srbiji ipak dati taj novac, pošto se usvajanje spornih zakona očekuje nakon izbora.

Uz to, kredit Svetske banke bio je namenjen isplati otpremnina za radnike u firmama u restrukturiranju, a sada je izvesno da zaposleni u tim preduzećima neće dobijati otkaze bar do formiranja nove vlade.

Kako je krajem prošle godine izjavila direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Elen Goldstin, govoreći o ovim sredstvima, „podrška koja će ići u srpski budžet podrazumeva da će biti novca za otpremnine, podršku nezaposlenima i finansiranje različitih programa koji će onima koji ostanu bez posla omogućiti da nađu druge poslove ili da se prekvalifikuju za druga zanimanja“. Uslov za odobrenje ovog kredita bio je usvajanje tri reformska zakona do kraja 2013, pri čemu Svetska banka nije insistirala na donošenju Zakona o radu, koji je u javnosti izazvao najviše polemike.

Nakon toga, Vlada Srbije i Svetska banka trebalo je da naprave konačni dogovor o zajmu do 15. januara, što bi omogućilo da Bord direktora SB-a odlučuje o ovom kreditu na sastanku 27. januara. Budući da zakoni nisu doneti i dogovor nije postignut, Svetska banka je čitav proces odložila.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić objašnjava za Danas da iznos kredita Svetske banke treba posmatrati u kontekstu ukupnog novca koji je državi potreban za finansiranje deficita.

– To je 2,3 do 2,4 milijarde, što znači da ovaj kredit čini oko deset procenata potrebnog iznosa. Uz to, nama je za refinansiranje starih dospelih dugova potrebno još 3,5 do četiri milijarde, tako da tih 250 miliona dolara ne predstavlja posebno veliki problem, naročito pošto je država prošle godine uspevala da emisijama trezorskih zapisa obezbedi potrebna sredstva – kaže Arsić.

Međutim, odlaganje ovog kredita bi moglo da ima indirektne posledice, pošto će i komercijalni investitori (koji kupuju trezorske zapise) biti rezervisaniji kada vide da Svetska banka nije Srbiji odobrila ovaj kredit, kaže Arsić. Uz to je smanjen i rejting Srbije i imamo nepovoljne ocene o poslovnoj klimi. Sve to bi moglo da rezultira povećanjem cene zaduživanja za Srbiju.

– Koliko će to da traje, zavisi od izbora. U svakom slučaju, u pitanju je privremeni problem, a zbog rasta cene duga, verovatno će Vlada gledati da se u narednom periodu manje zadužuje. Država ima neke finansijske rezerve, a još ako stigne arapski novac, ne bi trebalo da bude problema. Mislim da su ovi zakoni zbog kojih je došlo do odlaganja kredita SB-a, taktički povučeni, jer nijedna vlada ne bi usvajala Zakon o radu pred izbore. To znači da ako Vlada bude formirana u aprilu, tada bi mogao da bude odobren i kredit i ne bi se mnogo izgubilo – veruje Arsić.

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Miroslav Prokopijević slaže se da 250 miliona dolara „nije nenadoknadiv“ novac, ali dodaje da je „u situaciji kada nedostaju sredstva svaka para bitna“.

– To je 0,6 do 0,7 odsto BDP-a, što znači da će za toliko biti povećan budžetski deficit u odnosu na ono što je projektovano. Ne znam da li će Svetska banka do kraja godine ipak odobriti taj kredit niti da li će Vlada uspeti da reši taj problem, ali nadam se da hoće – dodaje Prokopijević.

U Ministarstvu finansija juče nismo uspeli da dobijemo komentar u vezi s ovim kreditom, ali je ministar Lazar Krstić prethodno izjavio da budžet neće biti ugrožen „jer likvidnost državne kase ne zavisi od tog kredita“.

Manji deficit i javni dug

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić izjavio je da je deficit konsolidovanog budžeta Srbije na kraju 2013. godine iznosio 179 milijardi dinara, što je za oko 20 milijardi manje nego što je bilo predviđeno rebalansom. „Smanjenje deficita budžeta na svim novima države, uprkos manjim poreskim prihodima, za 25 milijardi dinara rezultat je preduzetih mera štednje od septembra prošle godine, ali i suficita budžeta lokalnih samouprava. To pokazuje da se nije dobro raspoređivao novac između državnog i lokalnog nivoa, i to pitanje će biti na dnevnom redu, paralelno sa utvrđivanjem načina finansiranja Vojvodine, koja je takođe imala suficit budžeta“, rekao je Krstić. Beta

Sve čeka naslednika

Sredstava Svetske banke bila su namenjena preduzećima u restrukturiranju, a Vlada zbog izbora sada sigurno neće da otvara to pitanje, što znači da joj neće biti potreban ni ovaj novac, smatra ekonomista Milojko Arsić. On laže da bi ovim problemom počela da se bavi tek nova Vlada, i to eventualno tokom leta jer bi joj kredit zatrebao tek na jesen. „Ovim preduzećima najviše je hteo da se bavi ministar Saša Radulović, sada u ostavci, a pitanje je kakvi će biti planovi njegovog naslednika“, zaključuje Arsić.