Optimizam bez pokrića

Procenjuje se da je situacija popravljena nakon što je Evropska banka pokrenula stimulativni program čiju okosnicu čini davanje kvantitavnih olakšica, što bi trebalo pozitivno da se odrazi i na špansko tržište rada. Predviđa se da će stopa nezaposlenosti pasti na 22,2 odsto, što je, u poređenju sa 2013. godinom, pad od gotovo četiri odsto.

Vlada u Madridu, koja se priprema za parlamentarne izbore, sve češće pribegava trijumfalnom tonu. Između ostalog, Ministarstvo finansija je nedavno ocenilo da bi u narednih pet godina ekonomski rast mogao da dostigne vrednost od tri odsto, dok je premijer Mariano Rahoj proglasio kraj krize. Doduše, zbog toga je dobio „packe“ od predsednika Evropske komije Žan-Kloda Junkera, koji je istakao da takva konstatacija ne važi za državu u kojoj je 4,5 miliona ljudi bez posla. Rahoj je ubrzo potom ublažio stav, poručivši da je „kriza okončana, ali da je njeno zaveštanje i dalje prisutno“.

S druge strane, ne dele svi glasači entuzijazam državnih zvaničnika. Na dan kada je ministar ekonomije Luis de Guindos izneo optimistične petogodišnje prognoze u obraćanju grupi biznismena, Nacionalni zavod za statistkiku obelodanio je podatke ankete koja pokazuje da svaki četvrti Španac veruje da je ekonomija u lošijem stanju i ne očekuje da će se u narednoj godini bilo šta promeniti na bolje. U prilog tome govori i činjenica da se sve više ljudi prijavljuje za socijalnu pomoć, kao i da raste broj prosjaka na ulicama Madrida i Barselone, od kojih je većina nekadašnjih pripadnika srednje klase. Najzad, procenjuje se da 1,5 miliona građana koristi usluge narodne kuhinje.

Pojedini ekonomisti objašnjavaju da su makroekonomski pokazatelji počeli da se poboljšavaju od leta 2013. godine, ali da je to deo poslovnog ciklusa koji nema veze sa merama vlade. Istovremeno, nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da je manje od deset odsto ljudi u proteklo vreme našlo stalan, ili trajniji posao, već da je uglavnom reč o zaposlenju na određeno vreme. Ipak, činjenica je posle osmogodišnje katastrofalne situacije tržište nekretnina „staje na noge“. Prema mišljenju analitičara, druga polovina 2013. označila je prekretnicu u navedenom domenu, dok posustali sektor građevinarstva pokazuje znake oživljavanja, zahvaljujući između ostalog i spremnosti banaka da ulože sredstva u završetak objekata koji se već dugo grade.