Pandorina kutija besplatnih akcija NIS-a

S obzirom na to da je zahtev NIS-a za prijem na A listing berze stigao 16. avgusta (u 14 sati), to znači da bi trgovanje moglo da startuje krajem avgusta ili početkom septembra, ali precizan rok, kao i indikativna cena akcija, biće saopšten ove sedmice. „Akta Berze propisuju javno objavljivanje odluke Komisije za listing, ma o kojoj hartiji da je reč, pa će ista procedura i princip biti poštovani i kada je reč o zahtevu NIS-a. Dakle, datum početka trgovanja akcijama NIS-a biće utvrđen, i javno objavljen, odlukom Komisije za listing“, potvrdila je za Danas Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze.

Koji dan pre ili kasnije to u ovom trenutku i nije tako važno. Bitno je da će to biti prilika za oko 4,8 miliona građana Srbije koji su se, sasvim neočekivano i ne svojom voljom, našli u ulozi akcionara, da se oprobaju u berzanskom trgovanju. To će biti svojevrsni izazov i za berzu koja će se, kako se procenjuje, suočiti sa velikim prilivom (većim od uobičajenog) naloga. Na pitanje da li je softver berze spreman da propušta više od jednog naloga u sekundi i koliko bi naloga maksimalno moglo da bude realizovano u toku jednog trgovačkog dana, direktorka berze ukazuje da se neki zaključci mogu izvesti na osnovu javno dostupnih podataka i akata berze. „Na primer, možete da pomnožite broj sekundi berzanskog sastanka (od 9.30h do 13h) sa brojem članova Berze (72), ali odgovor bi mogao da glasi i ovako: Berza može da primi i procesuira naloge koji pristižu u sistem. Na pitanje koliko bi dnevno naloga moglo biti realizovano, ne verujem da iko može dati odgovor, jer to direktno zavisi od tražnje koju će investitori iskazati za akcijama, kao i cena po kojima su investitori spremni da prodaju, odnosno da kupe akcije“, komentariše naša sagovornica.

Da neka preciznija računica ipak može da se izvede, na to ukazuje razmišljanje Branka Pavlovića, savetnika malih akcionara, koji procenjuje da bi, ukoliko bi se slanje naloga ubrzalo, odnosno spustilo na četvrtinu sekunde, dnevno moglo da se realizuje oko pedesetak hiljada naloga što je mnogo bolja varijanta, ali je i dalje nedovoljno.

– Problem je, međutim, što taj softver nije testiran i ne zna se šta će se sa sistemom dogoditi ukoliko se ubrza puštanje naloga. S druge strane, ako se i dalje bude puštao jedan nalog u sekundi, onda će za realizaciju svih naloga vlasnika besplatnih akcija NIS-a biti potrebno oko dve godine. Činjenica je, takođe, da će, budući da su nalozi mali, tražnja za akcijama svakako biti dovoljna. Drugim rečima takao sitni nalozi ne predstavljaju problem, problem su tehničke mogućnosti berze – smatra Pavlović.

On, takođe, ističe da bi u transakcijama koje se odnose na kompanije poput NIS-a, samo iznosi izraženi u desetinama miliona evra mogli da izazovu neke poremećaje na tržištu kapitala. „U svakom slučaju dobro je što će se na berzi pojaviti akcije jedne takve kompanije, ali se treba pripremiti na to da će berza biti zagušena ogromnim brojem sitnih naloga i tako će biti sve dok Gaspromnjeft ne bude izašao s ponudom i pokupio sve akcije NIS-a“, upozorava Pavlović i dodaje da bi berza trebalo da pazari između tri i pet miliona evra, što je inače prosek na našem plitkom tržištu kapitala.

Pavlović ukazuje i na to da je veoma važno s kojom cenom će startovati trgovanje akcijama NIS-a i procenjuje da bi to moglo da bude niže od 200 dinara po akciji. U Agenciji za privatizaciju procenjuju da bi početna, indikativna cena po kojoj će se prvog dana trgovati, mogla biti 4,8 evra (oko 500 dinara) dok iz Beogradske berze poručuju da će konačnu odluku o tome doneti Komisija za listing. Inače, prema pravilima berze prvog dana trgovanja zona fluktuacije, odnosno raspon u kome može da se kreće cena akcija iznosi plus 300 minus 20 odsto.

Ono što je u ovom trenutku izvesno jeste da će prvo trgovanje ovim akcijama biti besplatno. Uslov za to je da građani na šalterima neke od ukupno 1.443 pošte, ili u ekspoziturama Poštanske štedionice (Banka Poštanska štedionica izabrana je za brokera u ovom poslu), daju nalog za prodaju akcija. Iz Agencije za privatizaciju stižu uveravanja da obuka zaposlenih u poštama teče po planu i da će oni biti spremni da odgovore na sva pitanja klijenata. Pavlović koji, inače, ne spori da će ova transakcija biti besplatna za građane, podseća da bi svaki od klijenata, prilikom davanja naloga, trebalo da potpiše bar sedam papira i pita se ko je finansirao štampanje te milionske dokumentacije, da ne govorimo o brošurama koke predstavljaju svojevrsni vodič kroz akcionarstvo i koje bi takođe trebalo da budu dostupne svim klijentima.

Otvoreno je i pitanje kako će se rešavati problem ukoliko građani odluče da daju tržišni nalog, a nije sasvim jasno ni šta će se dogoditi s provizijom ukoliko se nalog za prodaju akcija ne realizuje u prvom pokušaju. U JP Pošta Srbije kažu da će akcionar moći da opozove stari i izda novi nalog s drugom minimalnom cenom, ali ne preciziraju da li će u tom slučaju klijent morati da plati proviziju. „U želji da naši korisnici budu blagovremeno i tačno informisani o svojim pravima, pripremljeno je uputstvo u kome su na jednostavan i pregledan način objašnjeni svi koraci u proceduri i navedeni kontakti za informacije, i to uputstvo će se uskoro naći na šalterima pošta. Tokom priprema za ovaj posao Pošta Srbije je sprovela mnogobrojne aktivnosti, posebno u segmentu koji treba da obezbedi optimalnu logističku podršku. Renovirane su poslovnice, edukovani zaposleni koji će biti u neposrednoj komunikaciji sa akcionarima i integrisana informatička rešenja koja će tehnološki podržati ovu proceduru i komunikaciju sa drugim ovlašćenim institucijama“, tvrde u tom javnom preduzeću. Podsećaju, takođe, da građani mogu da provere da li su njihove akcije prodate po željenoj ceni besplatnim pozivom Kol centra Pošte Srbije, SMS porukom uz minimalnu cenu, ili na sajtu Pošte Srbije, Poštanske štedionice i Agencije za privatizaciju.

Ekonomisti poručuju građanima da ne žure sa prodajom, a iz Agencije za privatizaciju savetuju da sačekaju izlazak na berzu i akcija Telekoma, Aerodroma „Nikola Tesla“, EPS-a kao i onih iz Akcionarskog fonda, na koje će građani ostvariti pravo u narednom periodu. Procenjuje se da bi izlazak akcija pomenutih preduzeća na berzu mogao da izazove interesovanje većeg broja investitora za trgovanje tim hartijama od vrednosti, što bi moglo da rezultira skokom cene akcija. I mada iz Vlade Srbije obećavaju da će trgovanje akcijama biti brzo i jednostavno, obeshrabruje činjenica da je desetak dana uoči početka trgovanja besplatnim akcijama NIS-a, još mnogo otvorenih pitanja. Doduše, iz svih institucija uključenih u realizaciju ovog poduhvata, stižu uveravanja da razloga za strah nema i da će sve biti jasnije u toku ove sedmice, preciznije u sredu (25. avgust), kada bi u Vladi Srbije trebalo da bude održana konferencija za novinare. Zbunjenim akcionarima ne preostaje ništa drugo nego da se nadaju da će tada sve dileme biti rešene.

Marketinški trik

Komentarišući spekulacije da se priličan broj akcija NIS-a „odlio“ kroz vanberzansko trgovanje i da su završile u rukama vlasnika of šor kompanija naš sagovornik kaže da to nije tačno i procenjuje da je manje od jedan odsto akcija prodato na taj način.

– Razlog za to je veoma komplikovan i skup postupak koji je pratio tu vrstu transakcija. Preciznije rečeno ako je neko hteo da overi tu transakciju u sudu morao je da se suoči sa izuzetno sporom procedurom s obzirom na to da naš sudski sistem ne može da podnese više od 150.000 overa godišnje. Gotovo sam siguran da je u ovom slučaju više reč o marketinškom triku kako bi se podigla tenzija oko trgovanja akcijama NIS-a – tvrdi Branko Pavlović, savetnik malih akcionara.

Procedura davanja naloga na šalterima pošta i u ekspoziturama Poštanske štedionice

* Klijent potpisuje ugovor kojim se regulišu međusobna prava i obaveze u postupku prve prodaje besplatnih akcija

* Službenik na šalteru pita ga koliki broj akcija želi da proda i po kojoj minimalnoj ceni, kao i za broj važećeg tekućeg računa na koji će biti uplaćen novac od eventualne prodaje

* Akcionar potpisuje nalog za prodaju, čime se završava procedura na šalteru

Prilikom prvog izdavanja naloga građanin potpisuje dva dokumenta – ugovor i nalog, dok prilikom izdavanja narednih naloga potpisuje samo nalog.