Foto: Darko EkerBivši radnici poljoprivrednog preduzeća Sava Kovačević, dela Mirotin grupe koju je 2021. godine kupila kompanija MPZ agrar u vlasništvu Petra Matijevića, našli su se u nesvakidašnjoj situaciji.
Bivši poslodavac im preti tužbama ukoliko ne vrate višak otpremnina koje su po njegovom tumačenju isplaćene greškom u obračunu.
Kako je Danas pisao u zahtevu za vraćanje više otpremnine koja je stigao na adrese radnika, „obračun otpremnine izvršen je očiglednom greškom obračunskog radnika prema tromesečnom proseku bruto zarade koja je isplaćena za poslednja tri meseca pre isplate otpremnine.
Kako je Apelacioni sud u Novom Sadu u presudi broj 955/23 utvrdio da se pod pojmom „isplaćene zarade“ ima za smatrati zarada u neto iznosu, „Sava Kovačević“ je pretrpeo štetu, jer vam je isplaćena otpremnina u većem iznosu nego što vam pripada“.
Sa ovom porukom bivšim radnicima poljoprivrednog preduzeća stiglo je i upozorenje da „ukoliko radnici ovu razliku ne nadomeste u roku od osam dana, podneće tužbu nadležnom sudu radi prinudne naplate“.
Dakle, navodnom greškom zaposlenog koji je obračunavao otpremnine, radnici su dobili više nego što im je sledovalo, smatra poslodavac.
U Zakonu o radu navodi se da se visina otpremnine zaposlenom koji je tehnološki višak utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Drugim rečima, zakon određuje jedino minimalnu otpremninu radnicima koji su proglašeni tehnološkim viškom, ali ne i maksimalnu.
Prema zakonu, zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
Kako stručnjaci ističu radnici su dobili ponudu za otpremnine, prihvatili je i ako je poslodavac i napravio neku grešku u obračunu, to nema veze sa njima.
Andrija Čiča, pravnik u Savezu samostalnih sindikata Srbije, ističe da je radnicima po svemu sudeći već isplaćena minimalna otpremnina i da se ispod nje ne može ići.
„Ne znam kakva je situacija u konkretnom slučaju, ali po zakonu je minimalna otpremnina u iznosu jedne trećine prosečne zarade zaposlenog u poslednja tri meseca po godini radnog staža. Jednostavnije, na svake tri godine staža dobija jednu platu kao otpremninu.
To je donja granica, a gornja granica za otpremnine ne postoji.
Takođe, zarade se ugovaraju u bruto iznosu tako da se za otpremnine računa neto zarada uvećana za poreze i doprinose. Na otpremninu se ne plaća nikakav porez ni doprinosi“, objašnjava Čiča.
On ističe i da presuda Apelacionog suda na koju se poziva uprava Mirotina može biti relevantna za ovaj slučaj ukoliko je identično činjenično stanje.
„Čisto sumnjam da je ovde takav slučaj“, napominje Čiča.
On ističe i da je opomena pred tužbu institut pre pokretanja postupka i opomenu može da pošalje poverilac ili njegov advokat.
Ovaj pravnik ističe da ta opomena ništa ne znači, ali da može da zaplaši ljude.
„Ukoliko ljudi ne znaju mnogo o tome, mogu iz straha da vrate novac iako je on njihov“, smatra Čiča dodajući da nema informacije o konkretnom slučaju.
Matijević Agrar obrađuje 30.000 hektara zemljišta širom Vojvodine i 2.000 hektara u Hrvatskoj.
Petar Matijević, osnivač kompanije u svojoj biografiji na korporativnom sajtu predstavlja se kao najveći zemljoposednik na prostorima bivše Jugoslavije i četvrti po kapitalu u Srbiji.
Njegova kompanija posluje u oblasti poljoprivrede, mesne industrije, hotelijerstva i ugostiteljstva, proizvodnji poljoprivredne mehanizacije i nekretnina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
