Foto: Beta/Milan ObradovićDa bi se rast cena zaustavio tokom 2022. godine, potrebno je da Vlada Srbije ide na što niži fiskalni deficit, da izbegava neselektivna davanja svim građanima ili svim penzionerima i da ne povećava vanredno plate u javnom sektoru, izjavio je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Iako su sva predviđanja trenutno nezahvalna, inflacija bi mogla početkom godine da se kreće oko osam odsto, a ukoliko Vlada i Narodna banka Srbije (NBS) budu vodile odgovornu ekonomsku politiku, rast cena bi do kraja 2022. mogao da se vrati na nivo od oko tri odsto, rekao je Petrović za portal Nova.rs.
On je ocenio da važan indikator koji pokazuje da se inflacija može vratiti pod kontrolu jeste to što je bazna inflacija – bez energije, hrane, alkohola i cigareta, ostala još relativno niska, na nivou od tri odsto.
Prema mišljenju Petrovića, tri su pravca u kom bi fiskalna politika morala da ide, a prvi je da se fiskalni deficit smanji u ovoj i narednim godinama i budžet ponovo vrati u ravnotežu, što bi onda umanjilo i previsoki javni dug zemlje i pozitivno uticalo na kočenje inflacije.
Kao drugi pravac on vidi potrebu da se odgovorno i sistematski urede javne finansije, što podrazumeva čitav niz reformi koje se godinama ne sprovode.
Nužno je urediti sistem zarada i zaposlenosti u javnom sektoru, usvojiti nova fiskalna pravila, unaprediti selektivnost u izboru i efikasnost u izvršenju javnih investicija, reformisati poreski sistem, dovesti u red javna i državna preduzeća. Reforme javnih i državnih preduzeća ovde bih naročito istakao, jer ona potkopavaju privredni rast umesto da ga podstiču i za njih se svake godine izdvajaju iz budžeta velika sredstva, naveo je Petrović.
On je precizirao da se ta sredstva stalno izdvajaju za Resavicu i Železnicu, pojedinih godina za Srbijagas, nekih za Er Srbiju, sad će očigledano biti i za Elektroprivredu Srbije, a Vlada nikako s tim da se uhvati ukoštac.
Treći važan pravac fiskalne politike odnosi se na šire i kompleksnije društvene izazove, koji se mogu rešavati samo kroz promišljene i strateške politike a ne ad-hok merama. Tu spadaju populaciona politika, starenje, emigracija radno sposobnog i kvalifikovanog stanovništva, nejednakosti i siromaštvo, klimatske promene, ekološko zagađenje, obrazovni sistem i opšte zdravlje populacije. Indikatori koji trenutno opisuju ove oblasti u Srbiji su poražavajući, zakljjučio je Petrović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
