PKS: Privreda Srbije zainteresovana za ubrzanje procesa pridruživanja EU

„Poruka privrednika Srbije je da EU nema alternativu. Razlog je to što 65 odsto našeg izvoza ide u EU, a i uvoz se ostvaruje u istom procentu, ali ne samo robe široke potrošnje, nego i repromaterijala“, kazao je on na skupu u PKS „Predstavljanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2022“, sa posebnim osvrtom na ekonomska pitanja.

Kako je istakao, „sa EU trenutno trguje 24.000 firmi iz Srbije, dok su skoro 10.000 kompanija u Srbiji osnovala lica sa većinskim vlasništvom lica iz EU“.

„Srbija je od 2012. godine do danas povećala izvoz dva i po puta nakon početka pregovora sa EU“, rekao je on.

Vesović smatra da je veoma važno što je otvoren klaster 4, koji se odnosi na zelenu ekonomiju i energetsku tranziciju, posebno u kontekstu trenutnih dešavanja u vezi sa svetskim tržištem energetike.

„Srbija ne može bez podrške EU ni u tehnološkom ni u finansijskom smislu da prođe kroz energetsku tranziciju, uzimajući u obzir trenutni energetski miks države“, kazao je Vesović.

Istakao je da je podržka EU veoma važna i u oblasti regionalne saradnje, ukazujći da se inicijativa „Otvoreni Balkan“ upravo oslanja na evropske vrednosti.

Vesović je naveo da se raduje otvaranju novih klastera, „jer će se na taj način podstaći politika konkurentnosti i svega onoga što poslovna zajednica traži, a to su fer uslovi poslovanja, neprotežiranje nikog i podsticanje preduzetništva“.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je „putovanje u članstvo EU trud vredan svakog napora“.

Ona je kazala da je izveštaj EK pokazao da su „ekonomske integracije Srbije ostale na visokom nivou“.

Poruka investirorima, prema njenim rečima, jeste i da je Srbija ostvarila u oblastima bitnim i za privredu, a to su vladavina prava, jačanje nezavisnosti sudstva, a sada i izrada seta zakona koji se odnose na sudstvo.

„To donosi stabilno, demokratsko uređenje sa jakim i snažnim, nezavisnim pravosuđem, što je poruka investitrorima da mogu da rade u predvidljivom okruženju“, kazala je ona.

Prema njenim rečima, zabeležen je i napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, gde je zakonodavni okvir skoro u potpunosti postavljen, a „Srbija je skinuta i sa liste globalno nezadovoljavanjućih država kada je u pitanju korupcija“.

„Napretka nije bilo kod javnih nabavki. Uvažili smo kritiku i radićemo da ispunimo sve obaveze u toj oblasti“, rekla je Joksimović.

Govoreći o ocenama u Izveštaju EK u ekonomskoj sferi, navela je da je napredak ostvaren u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, stabilnosti bankarskog sektora održana, a i rast kreditiranja je ostao snažan.

Joksimović je podsetila da je po Izveštaju EK ostvaren napredak u pogledu reforme Poreske uprave, u privatizaciji preduzeća u državnom vlasništvu, ali i da se mala i srednja preduzeća suočavanuju sa izazovima, uključujući i nejednake uslove sa velikim kompanijama i stranim investitorima.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žofre kazao je da Izveštaj EK pokazuje da je Srbija „između umerenog i dobrog nivoa pripremljenosti“, kao i da je vlast i dalje posvećena makroekonomskoj stabilnosti i reformama.

„EU je i dalje najveći partner Srbije u trgovini“, podsetio je on navodeći da EU trenutno u Srbiji sprovodi i 300 projekata u 18 oblasti.

Prema Izveštaju EK, kao oblasti u kojima postoje izazovi pred Srbijom, on je naveo neefikasnost energetskog sektora, kao i visoke troškove zaduživanja sa kojim se Srbija suočava, kao i uticaj inflacije na društvo i ekonomiju.

„Srbija treba da uradi i kost benefit analizu za praćenje svih javnih infrastrukturnih ulaganja, bez obzira na izvore finansiranja i da na sve projekte primeni princip nediskriminacije i jednakoh tretmana, a u procesu javnih nabavki u skladu sa pravnim tekovinama EU“, kazao je šef Delegacije EU.

Žofre je naveo spori napredak u privatizaciji državnih preduzeća i pozvao da se „sprovede vremenski definisani akcioni plan i reši problem koji utiče na povećani fiskalni pritisak“.

Takođe, ukazao je, nije dobro ni što je država i dalje snažno uključena u privredu, kao i što ima kašnjenja u donošenju podzakonskih akata.

Prema njegovim rečima, Izveštaj EK beleži određeni napredak u reformi Poreske uprave, eFiskalizaciji, koja je važna za suzbijanje sive ekonomije i omogućava povećanje poreskh prihoda.

Izveštaj EK je, kako je dodao, pokazao unapređenje poslovnog okruženja, pojedostavljenjem procedura i smanjenjem troškova, ali i dalje postoje brojne birokratske procedure koje otežavaju poslovanje posebno malim i srednjim preduzećima.