Počela primena Zakona o fiskalizaciji, na pijacama ipak bez kasa 1Foto: Pexels

Danas će biti prvi radni dan od početka primene Zakona o fiskalizaciji (koja je počela 1. maja), što znači da svi koji su dosad pružali usluge ili trgovali sa fizičkim licima ne izdajući im fiskalne račune to više ne mogu da rade.

Za uvođenje zakona koji je na snagu stupio početkom ove godine preduzetnici u Srbiji pripremali su se mesecima, a svi oni koji su imali obavezu da evidentiraju ostvareni promet preko fiskalne kase do 30. aprila morali su da svoje poslovanje usklade sa ovim zakonom.

Tranzicija je počela još u novembru prošle godine, a Ministarstvo finansija je u dva navrata omogućilo i subvencije onima koji treba da nabave kase – po 100 evra za svako prodajno mesto i 100 evra za fiskalni uređaj. Na primer, ako neko ima dva prodajna mesta, mogao je da se prijavi za 200 evra za ta dva mesta, plus za još 100 evra za uređaj. Prvi rok za prijave bio je do kraja januara, ali je država naknadno uvela i novi rok od 15. marta do 5. aprila.

Iako obavezu evidentiranja promena preko elektronske fiskalne kase sada imaju svi obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti i svi obveznici poreza na dobit pravnih lica koji vrše promet na malo u praksi to neće biti tako. Od fiskalnih kasa izuzeti su poljoprivredni proizvođači koji svoju robu prodaju na pijacama, a od pre nekoliko dana, zasad i njihove kolege po “tezgi” koji tu robu kupuju od proizvođača i dalje prodaju na pijacama.

Naime, iako je ministar finansija Siniša Mali bio izričit kada je rekao da za pijačne prodavce mora da važi zakon i da će morati da imaju kase jer prodaju robu koju je neko drugi proizveo, predsednik države je posle nekoliko velikih protesta prodavaca u Beogradu presekao i rekao da za sada od 1. maja oni ne moraju da uvode kase. Dok se ne nađe neko rešenje.

Fiskalne kase moraće da imaju i kozmetički i frizerski saloni, ali i drugi trgovci robom i uslugama, oni koji se bave obukama, popravkama, zanatima. Osim poljoprivrednih proizvođača fiskalnu kasu neće morati da uvode oni koji prodaju dobra ili pružaju usluge fizičkim licima a koji račune ispostavljaju kroz račune za struju, gas, vodu. Kase ne moraju da uvode ni kategorije prodavaca poput putujućih prodavaca, ali i onih koji se bave uličnom prodajom sladoleda, lozova, kokica i štampe – kolporteri, kao i čistači cipela i nosači.

Prema procenama poreskih stručnjaka i ekonomista ovakvo uvođenje kasa trebalo bi da smanji troškovi za obveznike, a novi model fiskalizacije zbog lakšeg praćenja prometa i direktne veze sa PU omogućiće i lakšu kontrolu.

Povrh svega, a što je očigledno bila i namera broj jedan zagovarača ovog modela jeste da se izbori sa sivom ekonomijom. Uostalom, ministar finansija Siniša Mali nekoliko puta je rekao da je nov sistem fiskalizacije „možda i najjače oružje u borbi protiv sive ekonomije“.

Mnogi mali trgovci i preduzetnici, uprkos periodu tranzicije, nisu još uspeli da se usklade jer ih bune procedure, pre nego što uvedu kasu moraju PU da dostave podatke o tome gde će je sve koristiti, a nakon toga i predaju zahtev na portalu ePorezi. Deo njih i dalje se pita, iako su svesni toga da moraju da plaćaju, zbog čega postoje i oni koji takođe rade sa ljudima, a ne moraju da imaju kase.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za Danas da je to što počinje da se primenjuje Zakon o fiskalizaciji dobro za sve građane, ali i za ljudi koji plaćaju. U Srbiji, kako kaže, često imamo to čudo da bi ljudi da izbegnu plaćanje poreza i doprinosa, a da onda kada odu u bolnicu ili hoće da školuju decu žele vrhunsku i zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. A to, ističe on, ne ide.

„Potpuno je država u pravu kada ne traži fiskalne kase ljudima koji proizvode i prodaju svoju robu na pijacama, u pravu je bila i kada je tražila da ljudi koji preprodaju tuđu robu na pijacama imaju fiskalne kase, ali veliko iznenađenje za mene je to što je predsednik ponovo produžio rok, mislim da je to urušavanje imidža i discipline države, koja mora da bude principijelna i ako je donela neki zakon onda prva mora da ga poštuje“, napominje Savić.

On podseća da je postojao prelazni period tokom kog su ljudi mogli da se prilagode i da posle toga o tome nije trebalo da bude razgovora.

„Ovo sada imamo da je doneta odluka, napravi se problem i predsednik rešava tako što kaže ne moramo još. Mislim da tako ne treba da se radi, država treba da prekine sa tom praksom i ako je zakon donet onda važi za sve jednako“, kaže on.

Savić napominje da je prvi put ustupak napravljen advokatima, drugi put taksistima.

“To je isto kao kad čovek ima više dece, jednom popusti, a ovo drugo kaže: kako si njemu, kako on može. Upravo to je argument da država ne može da popušta nikome. Mogu da razumem one koji su u teškoj socijalnoj poziciji i da se za njih nađe neko rešenje, ali advokatura nije u lošoj poziciji, deo najbogatijih ima primanja koja su daleko veća od svakog prosečnog”, ističe Savić i kaže da ne razume zašto advokati ne plaćaju, ali da razume da su dobro organizovani, da imaju ucenjivačku moć, da mogu da odlože suđenja i da to blokira državu.

„U svesti mi je bivša premijerka Velike Britanije Margaret Tačer, koja je pustila rudare da štrajkuju godinu dana i nije popustila. Država Srbija mora da razmisli i uvede red i da jedini izuzetak mogu biti oni u socijalnoj teškoj situaciji, a da za sve druge nema izuzetaka“, naglašava Ljubodrag Savić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.