Foto: M.P./DanasPrvi otkosi žita u žitnici Srbije pokazuju variranje ovogodišnjeg roda, a slična situacija je i sa cenom.
U Banatu, tradicionalno ratarskom kraju, ove godine je prilično slab rod žita, tako situaciju na svojim njivama opisuju banatski poljoprivrednici gde je žetva u toku.
Razloge vide u nedostatku padavina, počev od zime kojoj je nedostajalo vlage do sušnog proleća.
O tome se raspravljalo i na sinoćnoj sednici Upravnog odbora Zemljiradničke zadruge Zrenjanin, čiji članovi su izrazili zabrinutost činjenicom da se u žetvu ušlo bez jasne tržišne cene novog roda.
„Konkretnih najava i izaska sa cenama nema, kao da se kalkuliše i čeka da se vidi kakvi će biti prinosi. Sa naše strane, stvar je jendostavna. Ako se gledaju glavni inputi, a to su đubriva, pre svega, koja su tri puta poskupela, sve je jasno. Azotna đubriva su sa 4.000 dinara otišla na 12.000. Ne mislim da pšenica zbog toga treba da bude 200 puta skuplja u odnosu na prošlu godinu, ali da trebalo bi da ima cenu. Definitivno mora biti preko 40 dinara“, objašnjava Slavko Vukov, poljoprivrednik i član ZZ Zrenjanin.
Inače, cena pšenice na svetskim berzama juče se kretala od 39 do 43,50 dinara, dok je na Produktnoj berzi u Novom Sadu, prodavana po 38 dinara za kilogram, bez PDV-a.
Šta će se dešavati narednih dana, kada počne da pristiže u većim količinama novo žito, niko ne može da prognozira.
Jasno je da svi kalkulišu misleći na zaradu, a najveća dilema je koliko će biti manji rod pšenice u svetu u odnosu na potrebe tržišta.
Kako se može čuti među banatskim ratarima, nije cena ovogodišnjeg roda jedini problem. Ograničavanje trgovanja izoluje Srbiju, smatraju poljoprivredni proizvođači.
„Dve decenije nas predstavnici države upućuju na tržište, a sada, kada je cena poljoprivrendih proizvoda visoka na svetskom tržištu, ograničili su nam izvoz i prodaju. Gde je sad tržište, kad treba seljak da zaradi. Srbija je isključena iz svetskog tržišta i to je problem. Mi ne tražimo ništa od države, sem da skine sve zabrane izvoza i time bi se većina problema na ovu temu rešila“, kaže poljoprivrednik Slavko Vukov.
On ističe da je nedostatak padavina glavni krivac za slabiji rod, a da su se za agrotehniku poljoprivrednici snašli, uprkos poskupljenjima.
„Bez obzira na to što su đubriva bila skupa ja sam sve odradio, ali taj nedostatak padavina, to nisam mogao da nadoknadim. Pre dva dana sam počeo žetvu pšenice, a rod je ispod proseka, pšenica je lošija nego prethodnih godina, prosto je i sazrela pre vremena, a prinos je negde oko 20 odsto slabiji u odnosu na prošlu godinu. Rod je oko 4,5 tone po hektaru“, zaključuje Vukov.
Prosečan rod žita u Srbiji je pet tona po hekatru
Prosečan rod žita u Srbiji je pet tona po hektaru, a prošle godine u Vojvodini je zabeležen rod od šest do osam tona po hektaru. Ovogodišnji početak žetve pokazuje variranje roda, a prinosi su za sada ispod proseka. U Banatu se kreću oko četiri tone po hekatru.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
