Podneti zahtev za svaki slučaj

Tako se redakciji Danasa javio čitalac iz Beograda koji živi u zgradi izgrađenoj pre desetak godina, čiji je investitor prilikom sklapanja ugovora o prodaji stanova preuzeo obavezu da snosi troškove legalizacije. Ipak, stanari nisu uspeli da u svojoj opštini provere da li je on 2003. godine podneo zahtev za dobijanje papira i pitaju da li bi trebalo da to učine oni, svako za svoju stambenu jedinicu, kao i ko će, u tom slučaju, snositi troškove.

Aleksandra Damnjanović Petrović, pomoćnik za građevinu u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, podseća da informaciju o objektu velike kvadrature nisu ni mogli da provere u opštini jer su to investicije koje se vode u gradskom Sekretarijatu za urbanizam i građevinu i da, u principu, stanari nemaju potrebe da podnose zahtev ako je to investitor već učinio.

– Ipak, opreza radi, ako nije sasvim izvesno da je investitor podneo zahtev, a dešava se i da papiri budu izgubljeni, savetujem stanarima te zgrade da podnesu zahtev za legalizaciju svojih stanova jer drugi rok za ulazak u tu proceduru neće imati. Uz to, podnošenje zahteva neće im biti dodatni trošak jer u takvim situacijama važi pravilo „jemac-platac“, što znači da investitor neće biti oslobođen plaćanja troškova – objašnjava Damjanović-Petrović.

I čitateljka koja je kupila stan u kome je prethodni vlasnik, uz odobrenje opštine, uvećao površinu na račun zajedničkih prostorija, pita da li je obavezna da legalizuje taj novosagrađeni prostor i da li će joj, u tom slučaju, biti potrebna saglasnost stanara zgrade.

– Ukoliko je intervencija rađena na račun zajedničkih prostorija, onda je to regulisano Zakonom o održavanju stambenih zgrada, što znači da su saglasnost na to dali stanari koji poseduju 51 odsto površine u zgradi i to je regulisano ugovorom sa skupštinom stanara. Ako je, pri tom i opština dala odobrenje za izgradnju, onda to nije predmet legalizacije, nego bi vlasnik stana samo trebalo da podnese zahtev za dobijanje upotrebne dozvole. Međutim, ako se radi o gradnji u periodu od 2003. do 2009. godine, potrebno je da se podnese i zahtev za legalizaciju – kaže naša sagovornica.

Ona podseća i da su Zakonom o planiranju i izgradnji za određene kategorije građana predviđeni popusti od 60 odsto u odnosu na regularnu cenu legalizacije, ako plaćanje izvrše do kraja ove godine. To se odnosi na one kojima je to jedini stan, a ne prelazi 100 kvadrata. Međutim, imajući u vidu da sadašnji kapaciteti lokalnih administracija ne garantuju svim građanima da će po njihovim zahtevima do kraja godine biti doneta rešenja, kako bi oni izmirili te obaveze, Damnjanović -Petrović ističe da zbog toga niko neće biti oštećen.

Nepotpuni podaci o nelegalnim objektima

– U ovom trenutku prerano je za procenu koliko je nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji. Opštine su imale rok od tri meseca da dostave podatke o nelegalno izgrađenim objektima na svojoj teritoriji. Iako je 99 odsto lokalnih samouprava ispoštovalo tu obavezu, dostavljeni podaci u većini slučajeva ne odgovaraju upitu koji smo im dali i zatražene su dopunske informacije. Kada to bude dostupno biće zanimljivo poređenje između podataka koje su dostavile lokalne vlasti i broja zahteva podnetih za legalizaciju – kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik za građevinu.

Produženo radno vreme šaltera u Beogradu

Zbog povećanog interesovanja građana, u Beogradu je produženo radno vreme šalterske službe u prostorijama Gradske uprave u Ulici kraljice Marije 43-45. „Imajući u vidu da rok za predaju zahteva ističe 11. marta, a da veliki broj građana želi da podnese zahtev, odlučili smo da se radno vreme šalterske službe za prijem zahteva za legalizaciju produžimo do 20 časova – izjavio je juče Predrag Vučić, gradski sekretar za poslove legalizacije.