Odluku o tome da li će zatražiti povećanje cene grejanja svaka toplana u Srbiji donosi samostalno u dogovoru sa lokalnom samoupravom. Ne bih mogao da prejudiciram da li će takvih zahteva biti, ali je evidentan disparitet aktuelnih cena grejanja i cena mazuta. Drugim rečima mazut je znatno poskupeo a grejanja u proteklom periodu nije pratilo taj rast – kaže za Danas Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije.
Prema njegovim rečima u toku su pripreme za grejnu sezonu koja treba da startuje 15. oktobra. Naš sagovornik ističe da u ovom trenutku nema informacija da se neka od toplana susreće sa problemima, odnosno da je grejna sezona pod znakom pitanja.
– Imamo dobru komunikaciju sa Ministarstvom energetike i sa njegovim zvaničnicima smo postigli dogovor da i ove godine dobijemo određenu količinu mazuta iz Direkcije za robne rezerve. Još uvek nije poznato kolike će to količine biti jer će odluka o tome biti donesena naknadno. Prošle grejne sezone iz robnih rezervi je izdvojeno 42.400 tona, čija je vrednost oko tri milijarde dinara – objašnjava Lečić.
On ističe da toplane u Srbiji duguju Javnom preduzeću Srbijagas oko 15 milijardi dinara. Udruženje toplana Srbije predlaže da se taj problem reši kroz reprogram dugovanja, kojim bi se toplane obavezale da dugovanja plaćaju u jednakim mesečnim ratama. Lečić dodaje i da su dugovanja potrošača prema toplanama takođe velika i da iznose oko 17 milijardi dinara, a najveći dužnici su veliki privredni sistemi.
Međutim, Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, ističe za Danas da ne vidi razlog zbog čega bi poskupelo grejanje.
– Ministarka energetike Zorana Mihajlović najavila je da cena gasa neće da se poveća. Samim tim nema potrebe ni da se dižu cene grejanja, jer naše toplane uglavnom rade na gas. Takođe, država može da pomogne toplanama na taj način što će im odobriti korišćenje mazuta iz robnih rezervi na odloženo plaćanje. Samo nesposobni probleme u privredi rešavaju podizanjem cena. U konkretnom slučaju, ima niz stvari koje se mogu uraditi a da potrošači ne plate ceh. Pod brojem jedan, država prvo treba da izmiri svoja dugovanja prema privredi i da redovno plaća svoje račune i na taj način da da primer ostalima kako se treba ponašati. Nakon toga država je dužna „bičem“ da natera privredu da plaća svoja dugovanja za grejanje. U Srbiji se troši znatno više energije nego u razvijenim evropskim zemljama, pa bi trebalo iznaći načine kako ona da se uštedi. Dakle, postoji niz adekvatnih rešenja a poskupljenje treba da bude poslednja opcija i da usledi samo kada je to neophodno – zaključuje Vuletić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
