Ako se privatizacija ne završi do ovog roka, država pokreće stečaj i uzima imovinu društvenih preduzeća

Nove izmene nalažu da se u Zakonu o privatizaciji briše stav po kojem je propisano da će nadležno ministarstvo podneti predlog za pokretanje postupka stečaja subjekta privatizacije u slučaju da privatizacija nije sprovedena u roku, koji je istekao pre deset godina.

Po novom zakonu, kapital subjekata privatizacije sa većinskim društvenim kapitalom koji nije privatizovan do 31. decembra 2015. godine i za koje nije sproveden stečajni postupak do dana stupanja na snagu ovog zakona mora biti privatizovan najkasnije do 31. decembra 2027. godine.

U slučaju da privatizacija nije sprovedena u roku, pokreće se postupak prinudne likvidacije, koji se sprovodi u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava i ovim zakonom.

“U roku od 30 dana od dana isteka roka, ministarstvo dostavlja obaveštenje registratoru koji vodi registar privrednih subjekata o neprivatizovanim subjektima privatizacije sa većinskim društvenim kapitalom, koji po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije zbog isteka zakonskog roka za privatizaciju”, navedeno je u Zakonu.

Imovina brisanog društva postaje imovina Republike Srbije u srazmeri sa učešćem društvenog kapitala u kapitalu društva.

Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, država može odgovarati za obaveze brisanog društva samo do visine vrednosti primljene imovine.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, odnosno 13. marta 2025. godine.

Povodom ovih izmena zakona, oglasila se stranka Srbija centar – SRCE, koja smatra da su privatizacije u Srbiji sinonim za korupciju.

“Nevidljiva ruka slobodnog tržišta bila je vidljiva i blagonaklona prema mnogim biznismenima, koji su budzašto dobijali javna preduzeća. Od 24 sporne privatizacije, donete su samo dve osuđujuće presude”, saopštili su iz te stranke.

Oni su naveli da u slučajevima privatizacije PKB, Jugoslovenskog rečnog brodarstva, RTB Bor, Komercijalne banke i Galenike postoji osnovana sumnja da je došlo do korupcije kroz namerno umanjenje vrednosti procenjene imovine državnih preduzeća.