Insajder: Država ispitivanje nosivosti ploče na Prokopu, na kojoj su izgrađeni stanica i poslovni kompleks, prepustila privatnom investitoru

Do pola država, od pola privatni investitor – tako ukratko može da se objasni izgradnja glavne železničke stanice u glavnom gradu, koja je trajala decenijama. Na betonskoj ploči izgrađenoj još 1999. godine, ispod koje se nalaze peroni, država je 2020. godine privatnom partneru poverila izgradnju stanične zgrade i ustupila deo parcela za
komercijalne objekte.

Uz obrazloženje da nema sedam i po miliona evra da sama izgradi stanicu, Vlada Srbije je ovaj projekat proglasila projektom od značaja za državu. Istovremeno, ugovor koji reguliše ovaj posao godinama nije bio dostupan javnosti.

Prema tom ugovoru, investitor ima obavezu da organizuje ispitivanje nosivosti ploče – ali i pravo da sam proceni rezultate tog ispitivanja.

Dakle, oni koji grade – odlučuju da li konstrukcija moze da izdrži gradnju. To ne bi možda ni bilo sporno da se i odgovornost koja se navodi u jednom članu ne poništava drugim članom Ugovora. Naime, investitor je u obavezi da proceni da li postoje problemi i dužan je da o tome obavesti državu, pa se ugovor raskida, ali ako to ne uradi, smatra se da je sve u redu.

„U slučaju da partner ne dostavi obaveštenje RS (Republici Srbiji) u predviđenom roku, smatraće se da je preliminarno ispitivanje dalo zadovoljavajuće rezultate i da partner nastavlja sa realizacijom okvirnog ugovora“, piše u Članu 3, tačka 2 ugovora kojeg su novinari Insajdera dobili po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Ovo znači da se izostanak upozorenja tretira kao potvrda bezbednosti. Ugovor ide i korak dalje. Procena da li je konstrukcija bezbedna prepuštena je isključivo investitoru.

„Strane potvrđuju da ocena rezultata preliminarnog ispitivanja zavisi od isključivog nahođenja partnera i da partner nije vezan bilo kakvim pravilima za donošenje odluke da li su rezultati zadovoljavajući, ili ne“, navedeno je u sledećoj tački tog ugovora.

To znači da odluka o bezbednosti nije vezana za standarde građevinske struke – već za procenu investitora. Za profesora Građevinskog fakulteta u Beogradu Ivana Ignjatovića ovakva tačka ugovora predstavlja novost, iako je u svojoj karijeri video mnogo ugovora gde država sarađuje sa privatnim investitorima.

„Strane su saglasne da u ovom slučaju pravila struke mogu da se ne poštuju. Dakle, ovako sročen stav ja lično doživljavam, ne ulazeći u njegovu pravnu valjanost, kao jednu veliku uvredu za građevinsku struku, građevinarstvo, naročito građevinsko konstrukterstvo, a rekao bih i uvredu za inteligenciju uopšte. Dakle, on po sopstvenom nahođenju, bez ograničavanja koja postoje pravilima građevinske struke i konstrukterstva, odlučuje da rezultati nisu zadovoljavajući, što je zaista neverovatno. (Ili da jesu, ako nisu?) Tako je“, kaže za Insajder profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, Ivan Ignjatović.

Da li je takav model doveo do problema – pitanje je koje se nameće nakon što su se, samo godinu i po dana od otvaranja kompleksa, pojavile naprsline na gredama ispod ploče. Zbog toga državno preduzeće sada planira izgradnju 14 novih potpornih stubova.

Građevinski inženjer Edin Drljo upozorava da takva intervencija ne predstavlja manju korekciju, već fundamentalnu promenu statičkog sistema objekta.

„To je isto kao kada je vama nužno da vi u sred vaše sobe na sredini stavite novi stub koji će držati ploču. To su zaista radikalne mere. Tako da, dosta je nekih stvari, pored toga što mi nemamo sve informacije, ovo što imamo je indicija da se zaista radi o velikim propustima i da to u svakom slučaju mora hitno i ozbiljno da se ispita“, kaže građevinski inženjer, statičar Edin Drljo za Insajder.

Ugovor do kojeg smo došli potvrđuje baš ono na šta su novinari Insajdera, na osnovu istraživanja, upozoravali – a to je da nema dokaza da je sve bezbedno dok je na Prokopu izgrađen kompleks višestruko veći od prvobitno planiranog 1974. godine.

I dok je investitor imao pravo da proceni da li konstrukcija može da izdrži takvo opterećenje, nema odgovora na pitanje kako je došlo do oštećenja nakon gradnje i obaveznih statičkih proračuna – kao ni zašto sada troškove sanacije snosi država. Okvirni ugovor o zajedničkoj izgradnji i prenosu prava na nepokretnostima potpisan je 14. maja 2020. godine između Republičke direkcije za imovinu i privatne firme, pozivajući se na zaključke Vlade Srbije.

Ugovor se poziva i na više priloga koji su njegov sastavni deo – ali oni ni nakon ponovljenog zahteva nisu dostavljeni novinarima Insajdera. Ugovor otkriva suštinu problema – da je u projektu od javnog značaja procena bezbednosti bila poverena privatnom investitoru, dok se posledice – kada se pojave problemi – prebacuju na državu.