Radnici blokirali zgradu Gradske uprave

Prema rečima sindikalaca, Nestorović objašnjava da nema novih informacija o zahtevima radnika, a kažu i da je sadašnji direktor Miloš Isailović sa sastanka u Ministarstvu privrede radnicima preneo „još jednu neodređenu najavu“, da se radi na tome da do kraja nedelje bude isplaćena jedna minimalna zarada, i overene zdravstvene knjižice. Odgovore na pitanje kakav je status preduzeća i dalji planovi države, radnici do danas nisu dobili ni od nadležnih institucija, osim što im se od kraja prošle godine savetuje „da budu strpljivi“.

Podsetimo, preduzeće IMK „14. oktobar“ u restrukturiranju je gotovo pet godine, a da zaposleni ni posle dvonedeljnog protesta ne mogu da dođu do informacije kakva je buduća sudbina preduzeća. Kako tvrde oba reprezentativna sindikata u fabrici, 1.550 radnika koji već 18 meseci nisu primili plate od početka jula ostali su i bez zdravstvene zaštite.

– Za sve vreme koliko je „14. oktobar“ u restrukturiranju, ništa za fabriku nije urađeno. Svaka vlast je postavljala svoje direktore, da bi sistem samo funkcionisao, ali bez ikakvog plana da se postave zdrave ekonomske osnove, i bez ikakvog napora da fabrika funkcioniše i proizvodi onako kako bi mogla. Od 1. jula smo izgubili i pravo na overu zdravstvene knjižice, a prosečna starost naših radnika je od 48 do 50 godina, što govori da je u pitanju populacija koja je sklona bolestima a pritom nema mogućnosti da se leči – kaže za Danas Ljubiša Velimirović, predsednik Samostalnog sindikata te fabrike.

On objašnjava da radnici zahtevaju da se, najpre, obezbedi bilo kakva kreditna podrška koja bi omogućila da se realizuje proizvodnja u preduzeću, zatim isplatu obećanih minimalnih zarada koje bi zapravo bile pozajmica na ime budućih zarada, realizaciju socijalnog programa za 617 radnika, koju očekuju od kraja prošle godine, kao i da se omogući zdravstvena zaštita.

– Ništa što je predviđeno planom restrukturiranja nije ostvareno. Svako rukovodstvo je nalazilo rešenje u tome da traži novac od države i time pokriva svoju nesposobnost, i očekivalo da se pojavi kupac za celu fabriku. Međutim, mala je verovatnoća da se to dogodi, kao što nije ni do sada, jer „14. oktobar“ nije interesantan kupcima. Stalno se govorilo o potencijalnim investitorima i poslovima koje bi ova fabrika trebalo da sklopi, međutim, ništa od toga se ne dešava. S druge strane, posla ima, ali naše rukovodstvo nije uradilo ništa da taj posao radimo mi. Nekako se uvek svaki bitniji posao izvuče u korist privatnika, jer je uvozni lobi jak. Naših mašina nema na Koridoru 10 i 11. Čak i reparaciju vojnih mašina koje smo mi proizvodili, rade privatne firme. Od kada smo u restrukturiranju, promenilo se nekoliko direktora, i niko od njih se nije potrudio da mi dobijemo neki od većih poslova – kaže Velimirović.

Proizvodnja kvalitetna

– Fabrika je u prethodnih godinu dana dobila zaista dobru „reklamu“, ali niko se nije potrudio da to iskoristi. Za vreme snežnih blokada, na televizijskim snimcima videlo se da su jedino mašine koje smo mi proizveli mogle da rašćišćavaju puteve, a da ne stanu na niskim temperaturama. Za vreme poplava takođe su jedino naše mašine ulazile u duboku vodu i radile i dalje. To je dovoljan dokaz da možemo da proizvodimo veoma kvalitetno, ali potrebno nam je rukovodstvo koje će da nam obezbedi poslove – zaključuje Ljubiša Velimirović.

Još nema novca za otpremnine

– Poslovodstvo fabrike je u nekoliko navrata veliki deo zaposlenih poslalo na plaćeno odsustvo, pod izgovorom da će obećani socijalni program biti isplaćen čim se radnici vrate. To se i dalje nastavlja, a isplata se opet odlaže, po poslednjim informacijama, do rebalansa budžeta – kaže predstavnik sindikata.