Rekordni prinosi u Braničevu

 Prema proceni Poljoprivredne stručne službe Požarevac, prosečan prinos pšenice je rekordan i iznosi 5,9 hiljada kilograma po hektaru. Inače, prinosi su se kretali od 3,5 do 10,5 hiljada kilograma po hektaru.

Pojedine sorte uz primenu adekvatne agrotehnike i povoljne vremenske prilike dostigle su svoj genetski potencijal, što se vidi i u ogledu PSSS. Ozima strna žita su bila posejana na 40 hiljada hektara, od čega je 31 hiljada bila pod pšenicom.

Proizvodnu 2015/2016. godinu karakterišu povoljni agrometeorološki uslovi. Suma padavina od setve, pa do skidanja useva je gotovo 460 milimetara po metru kvadratnom, a s druge strane, raspored padavina je bio dobar, što je i te kako pogodovalo usevima.

– Prinos pšenice kretao se od 3,5 do 10,5 hiljada kilograma suvog zrna po hektaru. Prosečan prinos u Braničevskom okrugu iznosi 5,9 hiljada kilograma po hektaru, što se može smatrati rekordnim prosečnim prinosom, koji dosad nije zabeležen. Na velikom broju površina ubrano je više od osam hiljada kilograma suvog zrna pšenice po hektaru. Veliku ulogu svakako je odigrao optimalni rok setve. Tu je neizostavna primena pune agrotehnike, sa akcentom na izbalansirano unošenje NPK đubriva, što posebno utiče na prinos, ali i tretmani zaštite pšenice od korova, štetočina i naročito bolesti. Sortama pšenice pri selekciji je određen genetski potencijal. Ove godine, uz adekvatnu agrotehniku i povoljne agrometeorološke uslove, izvučen je maksimum iz genetskog potencijala ozime pšenice, rekla je Jorgovanka Vlajkovac, samostalni savetodavac PSSS Požarevac.