„Ukinuti akcize kao poljoprivrednicima u okruženju“: Državni „poklon“ nedovoljna mera pred setvu

Nakon protesta poljoprivrednika koji su završili bez konkretnog epiloga, usledilo je zatišje, a mnogi se pripremaju za predstojeću setvu.

Međutim, pored već postojećih problema, i na poljoprivrednike utiču geopolitički poremećaji, pa tako i rat u Iranu koji podiže cene energenata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će gorivo za poljoprivrednike biti ograničeno na 181 dinar, a da će maksimalno ići do 184 dinara, ako bude rasla cena na svetskim tržištima.

„To je bukvalno poklon poljoprivrednicima. Ne može nijedna pumpa, nijedna naftna kompanija da prodaje ispod te cene. To je ogroman poklon poljoprivrednicima i to će ići kroz naše subvencije, pre svega, NIS-u i drugim naftnim kompanijama“, poručio je on.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić naknadno je potvrdio da je Vlada Srbije izmenila uredbu, te da je cena za poljoprivrednike i zvanično podignuta i ograničena na 181 dinar.

On je za RTS najavio i da će dodatno biti povećan povrat akcize poljoprivrednicima. Podsetio je da je država do sada davala povrat akciza od 50 dinara.

„U ovoj situaciji poljoprivrednici su prošli još bolje. Povrat će biti 57,64 dinara. To znači da poljoprivredni proizvođač, ako građanin Srbije uobičajeno plaća 212 dinara, poljoprivrednici će plaćati ukupno 123,37 dinara“, naglasio je Glamočić.

On je istakao i da je poljoprivrednicima na raspolaganju najpovoljnija kreditna podrška na tržištu.

„Kamatne stope, na primer, za đubrivo su nula odsto – to nema nigde na tržištu. Za žene i za mlađe od 40 godina jedan odsto, za sve ostalo je tri odsto. Znači, mogu da kupe sve – od hemije, đubriva, mehanizacije, opreme šta god žele. Apsolutno najpovoljnije“, dodao je Glamočić.

Kako ove mere vide poljoprivrednici?

Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović za Danas kaže da su đubriva značajno poskupela, ali da je on na sreću nabavio još u januaru.

Kada je reč o ceni goriva, on naglašava da je ova reakcija države nedovoljna.

„Hvala im na poklonu, ali mi već tri ili četiri godine tražimo da dizel na pumpama za poljoprivrednike bude bez akcize, ali od toga nije bilo ništa. Opet to nije cela akciza, ne vidim zašto zarađuju na nama“, ukazuje Filipović.

Kako dodaje, oni se bore da im se ukinu akcize „kao što imaju svi poljoprivrednici u okruženju“.

Naš sagovornik podseća da je najveći izdatak za poljoprivrednika upravo sada oko setve.

„Skupo je i veštačko đubrivo i seme…, a naše cene su na otprilike istom nivou kao i prošle i pretprošle godine. Ne možemo da se ukalkulišemo u te cene sa ovim inputima“, poručuje Filipović.

On ukazuje i da je suša opet u najavi.

„Suša je već nekoliko godina, a tako deluje da će biti i ove. Možemo očekivati da se bunari isuše skroz u maju i junu mesecu ako ne bude nekih ozbiljnijih padavina“, smatra.

Kada je reč o povoljnim kreditima, on podseća da je većina poljoprivrednika već u nekim kreditima, te da im novi ne znače puno.

„Bojimo se i u banku više da idemo. Nek je kredit i sa malom kamatom ili beskamatni, ali banci se novac mora vratiti“, zaključuje.

 Na koji način mogu da se smanje troškovi proizvodnje?

Šef Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u Todo Terzić za Danas navodi da kada se govori o žitaricama, tu su najdominantnije pšenica i kukuruz.

„To su dve kulture koje manje-više imaju vrlo slične troškove. Kod njih se radi vrlo intenzivna obrada zemljišta, koja generiše veliki utrošak goriva – tu je oranje, priprema zemljišta, predsetvena priprema, tu je i prihrana i zaštita, pa sve sa žetvom pšenice u leto, pa posle troškove žetve kukuruza na jesen“, ukazuje on.

Dakle, kako sumira, dominantan trošak kod ove dve kulture su pogonsko gorivo i mineralna đubriva, za kojima je velika potražnja u svetu.

„Trenutno imamo nestašicu đubriva i neizvesnost oko pogonskog goriva, kako kod nas tako i u svetu. Međutim, ovaj problem nije odskora, nije od prethodnih par dana ili pre par meseci, on datira još od samog početka sukoba između Rusije i Ukrajine. Već tada su generisani prvi problemi sa gorivom i prvi problemi sa nedostatkom đubriva. I manje-više oni su tu konstantno prisutni“, podseća Terzić.

On objašnjava da uticaj rata u Iranu neće značajno uticati na poljoprivrednike, bar u ovoj setvi.

„Proizvođači koji su sejali pšenicu tamo na jesen, oni su maltene već obavili taj deo prihrane, i obavili su taj deo sa đubrivima na samoj setvi. Oni proizvođači koji se sada pripremaju za setvu, moja pretpostavka je da su već nabavili svoje lagere i da je to već obezbeđeno“, kaže Terzić.

Ono gde može da se desi problem je u narednim mesecima, ako nakon setve bude neka veća potražnja za prihranom, upozorava.

On poručuje da poljoprivrednici mogu da smanje troškove proizvodnje ako pređu na održive metode poljoprivredne proizvodnje.

„Radi se o regenerativnoj poljoprivredi, gde poljoprivrednici treba da smanje upotrebu radnih mašina. Samim tim, kada smanje broj radnih operacija, zemljište će pozitivno da reaguje. Zemljište vraća svoj kvalitet, vraća humus, vraća organsku materiju. Već posle par godina zemljište traži sve manje i manje veštačkih đubriva, a samim tim troškovi proizvodnje padaju“, pojašnjava naš sagovornik.

Kako dodaje, ako se primenjuje ova prakse održive regenerativne poljoprivrede, troškovi goriva budu i do 40 odsto niži nego u konvencionalnoj proizvodnji.

„Dodatno, testiranja nekih naučnih instituta, koji ove prakse testiraju već desetak godina, pokazuju da su i prinosi vrlo slični kao u konvencionalnoj proizvodnji. Potrebno je samo da se privikne zemljište u prvoj i drugoj godini na smanjenu agrotehniku, jer nemate duboko oranje, nemate plug, nego već na samoj površini sejete, a površina zemljišta je konstantno zatravljena i imate pokrovne useve“, navodi Terzić.

To znači, naglašava, da maltene imate direktnu setvu na zemljištu bez oranja, koje je najskuplja operacija i koje nosi ubedljivo najveći trošak goriva.

„Samim tim padaju i troškovi mineralnih đubriva i vi faktički imate zemljište koje podiže svoju organsku materiju sa vrlo sličnim prinosima kao u konvencionalnoj. To je ono o čemu proizvođači treba intenzivno da razmišljaju, pogotovo sada u ovoj krizi“, poručuje.

Ipak, kako ukazuje, mali broj poljoprivrednika je upoznat sa ovim praksama, zbog čega je potrebno da se intenzivnije edukuju proizvođači.

On napominje i da nema smisla da se redukuje samo upotreba đubriva, ako se ne urade drugi koraci, jer se tako neće ništa postići.

Terzić dodaje i da to nije proces koji zahteva previše vremena i gubitke.

„Neko ko se priprema za prolećnu setvu, već sada može da krene sa redukovanom obradom zemljišta i već sada može da počne da primenjuje prakse regenerativne poljoprivrede. Takođe, već u prvoj godini on može da zaseje pokrovne useve, a da na kraju sezone ima vrlo slične rezultate kao što je imao prošle godine sa punom agrotehnikom“, zaključuje on.

Koliko je đubrivo značajno za prinose?

Svetlana Antić-Mladenović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu za Danas ukazuje da setva bez đubriva dovodi do nižeg prinosa, a kod pojedinih kultura dovodi i do prinosa nižeg kvaliteta.

„U kom procentu će to da se desi zavisi od postojeće plodnosti površine na kojoj se vrši setva. Na nekim zemljištima lošijeg kvaliteta i niske produktivne sposobnosti, na plitkim zemljištima, zemljištima lakšeg mehaničkog sastava, značajno može da se odrazi i prinos može biti i do 50 odsto niži“, upozorava.

Kako dodaje, to nije nešto što će da se desi u prvoj godini.

„Postepeno osiromašivanje zemljišta sigurno dovodi do manjeg prinosa. Kada je reč o kukuruzu, na plodnom zemljištu uz pravilno đubrenje može da se dobije prinos i do 12 tona po hektaru, a na parcelama koje se manje intenzivno đubre prinos može da bude šest ili sedam tona, što znači da mogu da budu jako velike razlike“, objašnjava ona.

Ipak, prema njenim rečima, to je višedecenijski trend kod nas.

„U odnosu na zemlje Evropske unije i druge razvijene zemlje, naši sitni proizvođači primenjuju manje količine đubriva ili ne primenjuju uopšte. To je već stalni trend. I zato su nama prinosi već godinama niži, a negde i drastično niži“, naglašava Antić-Mladenović.

Finansijski aspekt je, kako kaže, glavni razlog za to.

„Finansije su tu ključne i što se tiče đubriva i što se tiče mehanizacije. Kod primene đubriva, jedan problem je poskupljenje proizvodnje đubriva, a drugi je primena na samoj parceli, jer je i tu potrebno gorivo“, ukazuje naša sagovornica.

Antić-Mladenović objašnjava da kao zamena za ova mineralna đubriva mogu da se koriste organska ili mikrobiološka đubriva.

„Kada je reč o organskim đubrivima, problem je što imamo mali stočni fond i stalni trend opadanja, tako da nemamo to osnovno organsko đubrivo, odnosno stajnjak“, navodi ona.

Dakle, kako sumira, alternative postoje, ali organskih đubriva nema dovoljno za naše potrebe, a mikrobiološka đubriva su skupa.

Naša sagovronica upozorava i da se ne vodi puno računa o zemljištu.

„Kod manjih poljoprivrednika je izražen uglavnom taj ekonomski efekat – da se uradi šta god što će da donese nekakav prihod“, kaže Antić-Mladenović.

Ona kao primer navodi zasade borovnice.

„Kod nas sada niču ti zasadi borovnice i gde treba i gde ne treba. Postoje plodna zemljišta koja nisu za borovnicu, a onda se tu primenjuju jaka hemijska sredstva kojima se značajno obara produktivna sposobnost tih zemljišta za druge kulture, da bi se prilagodilo borovnici“, upozorava naša sagovornica.