Arhivska fotografija Beta/Dragan GojićNenajavljeno, od početka ove nedelje Republički geodetski zavod promenio je način naplate svojih usluga, na štetu korisnika, a da pri tom nije izmenjen Zakon o republičkim administrativnim taksama koji je osnov za cenovnik te ustanove.
– Zakon propisuje da se za izdavanje lista nepokretnosti plaća taksa za zahtev 320 dinara (tarifni broj 1) i taksa za izdavanje podataka iz katastra u iznosu od 930 dinara za list nepokretnosti do 50 stranica A4, a za svaku sledeću stranicu još po 70 dinara (Tarifni broj 215b). Sada, RGZ naplaćuje 930 dinara za svaku pojedinačnu nepokretnost u listu nepokretnosti. Tako, ako jedno lice ima u istom listu nepokretnosti 10 parcela, naknada za izdavanje lista nepokretnosti ne iznosi više 320 plus 930 dinara, ukupno 1.250 dinara, već 320 plus 10 puta 930 dinara, odnosno 9.620 dinara – pisao je našem listu Ivan Božović, advokat iz Arilja i podsetio da je prošle sedmice, na osnovu nove uredbe, izdavanje listova nepokretnosti omogućeno i javnim beležnicima i geodetskim kancelarijama, ali i oni naplaćuju po novom principu, po 540 dinara za jednu nepokretnost, tako da je to nešto jeftinije nego kada se dokument vadi na šalteru RGZ-a, ali opet skuplje od ranijeg cenovnika ukoliko građanin ima više parcela.
Od RGZ-a smo zatražili objašnjenje promene u sistemu naplate i pitali da li je to vezano za mogućnost notara da izdaju ova dokumenta.
– Potpuno ste u pravu, promena jeste izvršena tako da je List nepokretnosti besplatan i možete ga preuzeti sa sajta Republičkog geodetskog zavoda, putem aplikacije eKatastar. Ukoliko stranka insistira na overenom listu nepokretnosti može se obratiti notarima ili geodetskoj organizaciji i plaća maksimalan iznos od 540 din. Ukoliko stranka lično podnese zahtev Republičkom geodetskom zavodu plaća iznos od 1.250 din za svaku nepokretnost (taksa od 320 din + 930 din) – navodi se u odgovoru RGZ-a, ali bez objašnjenja zbog čega je promenjen način naplate, pa je jedina logična pretpostavka da je time notarima i geodetskim organizacijama „nabačen“ novi posao, a da se istovremeno smanji pritisak na šaltere RGZ.
Promenjen način naplate najteže će pogoditi poljoprivrednike jer se njihovi posedi sastoje od velikog broja parcela, pa u slučaju da žele kredit, stavljaju hipoteku na imovinu, biće prinuđeni da izdvoje mnogo više novca nego do sada.
U sindikatima RGZ podsećaju da i banke mogu, poput notara, da se prijave kao službeni korisnici baze RGZ i da povlače potrebna dokumenta bez naplate. Međutim, one to ne žele jer baza koja im je dostupna nije dovoljno ažurna, odnosno promene koje stranke mogu da izvrše na šlateru RGZ-a u bazu se prenose sa zakašnjenjem od jednog do pet dana.
Da vidimo šta će biti
– Vlada Srbije donela je Uredbu o usklađenim iznosima Republičke administrativne takse, koja će se primenjivati od 1. avgusta ove godine, ali RGZ je područnim jedinicama SKN poslao dopis sa nalogom za drugačiji obračun takse u odnosu na zakonom predviđen. Zbog toga sam odustao od jednog podnetog zahteva za izdavanje celog lista nepokretnosti i ograničio ga samo na jednu parcelu sa građevinskim objektima, pa očekujem da danas saznam koliki je tačno iznos takse kojim će me zadužiti. Takođe, od jedne javnobeležničke kancelarije sam dobio obaveštenje da se cena od 540 dinara odnosi na ceo list nepokretnosti ako u istom ima više parcela, a od jedne geodetske radnje da se ta cena odnosi na svaku parcelu posebno, ali još čekaju detaljno obaveštenje od RGZ-a – navodi advokat Ivan Božović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
