Šapićeva „đačka pomoć“ od 20.000 dinara: Populistička mera ili odgovorna socijalna politika?

Međutim, najavljeno je da bi pomoć ove godine mogla biti umanjena i da iznosi 10.000 dinara, ukoliko Vlada Srbije odluči da nabavi udžbenike za svu decu u zemlji.

Ovogodišnja isplata „đačke pomoći“ obavljaće se u četiri mesečne rate po 5.000 dinara, i to početkom juna, jula, avgusta i septembra.

Podsetimo, „đačka pomoć“ počela je da se isplaćuje prošle godine. Tokom 2024. godine, Grad Beograd je isplatio „đačku pomoć“ u iznosu od 20.000 dinara po učeniku za ukupno 193.302 učenika osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada.

Ukupna sredstva izdvojena za ovu namenu iznosila su skoro 3,9 milijardi dinara.

Sagovornici Danasa kažu da gradonačelnik Šapić nastavlja sa politikom koja podiže njegov rejting i da je ovo još jedna populistička mera, a na račun ugrožavanja finansija grada.

Istakli su da će ova mera očigledno pomoći velikom broju roditelja u Beogradu, ali smatraju da je taj novac poreskih obveznika mogao bolje da se iskoristi i da bi mera imala više efekta da je bila selektivna, odnosno da je prosleđena tamo gde je najpotrebnija.

Kako je Grad mogao „pametnije“ da iskoristi ovaj novac?

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović rekao je za Danas da gradski budžet „đačka pomoć“ košta oko 35 miliona evra godišnje, odnosno više od četiri milijarde dinara.

„Takva vrsta injekcije sigurno znači ogromnoj većini roditelja u Beogradu, ali ne verujem da je to najpametniji način da se potroše pare poreskih obveznika“, smatra Jovanović.

U prilog tome, kao prvo, navodi da je Grad mogao da obezbedi besplatne udžbenike osnovcima i srednjoškolcima na mnogo bolji i jeftiniji način: kroz saradnju sa Zavodom za udžbenike, ili sa Fondacijom Aleks Kavčić.

Drugo, navodi Jovanović, ukoliko je mera socijalnog karaktera, pametnije je bilo izraditi socijalne karte pa isplatiti pomoć onima kojima je najpotrebnija: roditeljima koji imaju niska primanja, ili gde jedan roditelj ne radi, samohranim majkama i slično.

Kao treće, Jovanović je naveo da danas ima mnogo domaćinstava u Beogradu kojima samo jedan mesečni Infostan ide do 20.000 dinara.

„Gradonačelnik je morao da uvede red u komunalni sektor i ograniči divljanje cena komunalnih usluga i rast poreza za imovinu, jer bi time Beograđanima godišnje ostalo mnogo više od ovih 20.000 dinara“, rekao je Jovanović.

Generalno, smatra Jovanović, mera ima neki pozitivni uticaj, ali je prevashodno populističkog i propagandog karaktera, bez sistemskog efekta na standard Beograđana i kvalitet života u prestonici.

Dodao je da ova mera jeste planirana gradskim budžetom za 2025. godinu, a kada je reč o budžetu, Jovanović kaže da je prilično nerealan i da očekuje mnogo problema u njegovoj realizaciji.

„Đačka pomoć kap u moru loših poteza“

Ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Lazar Ivanović najpre je ukazao da, na prvi pogled, „đačka pomoć“ ne izgleda kao veliki trošak za grad.

„Ako uzmete u obzir da u Beogradu ima nešto manje od 200.000 učenika osnovnih i srednjih škola, ako bi oni dobili po 20.000 dinara, a znamo da je budžet grada oko 187 milijardi dinara, to onda ispada malo manje od dva odsto budžeta. Generalno to ne bi uticalo ni na neke druge indikatore, recimo inflaciju. Tih 30 miliona evra je zanemarljivo na nivou ukupne privrede“, rekao je Ivanović za Danas.

Međutim, Ivanović je istakao da iz ove pomoći proizilaze druga dva problema.

Prvi je netransparentnost. Prema njegovim rečima, „đačka pomoć“ deluje kao „još jedna kap u moru“ nakon što se u obzir uzmu troškovi koje Grad izdvaja za upravljanje GSP-om i drugim javno-komunalnim preduzećima.

„Osnovni problem je netransparentnost. Mi ne možemo sa sigurnošću da procenimo celokupne uticaje ovakvih troškova, jer nam fali jedna integrisana slika troškova budžeta Grada Beograda za sva javna preduzeća, poput GSP-a“, rekao je Ivanović.

Prema njegovim rečima, tako se upravlja i na republičkom nivou, navodeći primer da je Srbija nakon 2014. godine imala čak suficit nekoliko godina i smanjenje javnog duga, da bi nakon havarije u Kolubari i TE „Nikola Tesla“ u Obrenovcu 2021. godine, iz republičkog budžeta naredne godine plaćeno 1,6 milijardi evra EPS-u i Srbijagasu.

„Tako je slično i na lokalnom nivou“, rekao je Ivanović.

Drugi problem „đačke pomoći“ jeste taj što ova pomoć nije selektivna, naveo je Ivanović. Izjavio je da će ova mera sigurno pomoći nekim porodicama, ali da bi bila više socijalna kada bi bila selektivna.

Istakao je da ne morate da bude ekonomista da biste shvatili da isplata, na primer, 100 evra čoveku koji zarađuje 500 evra i drugom koji prima 2.000 evra nema istu težinu.

„Tu je ključni problem što Srbija nema ni socijalne karte i nema uopšte institucionalne kapacitete da vrši selektivnu pomoć. Ti kapaciteti ne samo da nisu bolji, nego se iz godine u godinu smanjuju, jer se ne ulaže u njih“, rekao je Ivanović.

Zaključio je da je ovo samo jedna u nizu loših praksi i kada je reč o fiskalnoj i socijalnoj politici koju sprovodi ovaj režim.