Sekulić: Stekli se uslovi da počne isplata

Na odluku Vlade o tome kako će se i koliko isplaćivati novčano obeštećenje bivšim vlasnicima imovine oduzete posle Drugog svetskog rata čekalo se više od godinu dana.

Sada je Agencija u mogućnosti, kako kaže Sekulić, da donosi rešenja u kojima će se utvrditi tačan iznos obeštećenja koji će svaki pojedini korisnik restitucije ostvariti.

„Daću vam primer novčanog obeštećenja. Ukoliko vrednost imovine po pravnosnažnom rešenju o utvrđivanju prava na obeštećenje utvrđena od strane Poreske uprave Ministarstva finansija iznosi 1.000.000 evra, vrednost za isplatu obeštećenja primenom koeficijenta biće 150.000 evra. Vrednost akontacije od 10 odsto, koja će se isplaćivati u drugoj polovini 2021. je 15.000 evra, dok će se ostatak duga, što je vrednost nakon oduzimanja akontacije biti isplaćivana u vidu državnih obveznica“, objašnjava Sekulić.

Država će emitovati obveznice denominovane u evrima, one će dospevati godišnje, a prva isplata je 15. januara naredne godine u odnosu na godinu kada je isplaćena akontacija.

Obveznice se, napominje Sekulić, isplaćuju u roku od 12 godina od datuma emisije, osim obveznica za lica koja su na dan stupanja na snagu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju starija od 70 godina, koje se isplaćuju u roku od pet godina, dok će za starije od 65 rok za isplatu biti 10 godina.

„Izmene Zakona koje su stupile na snagu u decembru 2020, predviđaju da za korisnike restitucije kojima po osnovu pravnosnažnog rešenja o obeštećenju pripada obeštećenje koje ne prelazi iznos od 1.000 evra, po korisniku obeštećenja, ne računajući pripadajuću kamatu, obeštećenje se vrši isključivo u novcu, isplatom celokupnog iznosa i to 31. marta naredne godine u odnosu na godinu u kojoj će Vlada utvrditi osnovne elemente obveznica“, naglašava Sekulić i podseća da po Zakonu ne može da se isplati obeštećenje veće od pola miliona evra.

Prema njegovim rečima, Agencija za restituciju je do sada donela 60.872 odluke, a kao ilustraciju uspešnosti u postupcima vraćanja oduzete imovine navodi to da je po dosadašnjoj proceni vraćeno oko 95 odsto imovine koju je bilo moguće vratiti u naturalnom obliku.

„Bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima vraćeno je 4.918 poslovnih prostora, 1.119 stanova i 1.198 zgrada što ukupno čini 7.235 objekata, ukupne površine 529.000 kvadratnih metara, te je vraćeno oko 512 hektara gradskog građevinskog zemljišta“, kaže direktor Agencije. Vraćeno je, napominje, 76 odsto poljoprivrednog zemljišta, odnosno 73.993 hektara poljoprivrednog zemljišta, kao i 5.922 hektara šuma i šumskog zemljišta.

Za sada je, kako kaže, vraćeno više od 98 odsto objekata od ukupnog broja za koje je moguća restitucija u naturalnom obliku. Koliko je Agencija ažurna Sekulić kaže potvrđuje i činjenica da zemlje u okruženju, sa manjim brojem stanovnika i manje površinski nisu još završili ovaj posao.

„U drugim republikama bivše SFRJ, koje su proces restitucije imovine započele mnogo ranije, neke čak i pre 20 godina, taj posao još uvek nije doveden do kraja, iako su sve te države manje kako po površini, tako i po broju stanovnika, te je samim tim manji i broj zahteva za vraćanje oduzete imovine, a manji je i obim imovine koju treba vratiti, odnosno obeštetiti“, ističe Sekulić.

On kaže da je naša država otišla i korak dalje od svih zemalja koje su sprovodile proces restitucije, u smislu što je naš Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju najsveobuhvatniji.

„Naš Zakon je predvideo najmanji broj ograničenja u pogledu ispunjenosti uslova za vraćanje imovine, a koja se odnose kako na krug lica koja imaju pravo na vraćanje, jer je zakon to pravo omogućio kako domaćim državljanima, tako i strancima, pod uslovom reciprociteta, tako i u pogledu imovine koja može biti predmet vraćanja“, napominje naš sagovornik.

Sekulić kaže da je u zemljama u okruženju, bivšim članicama SFRJ, pravo na vraćanje oduzete imovine ograničeno na određen krug ljudi, pa tako recimo u Hrvatskoj, to pravo se može ostvariti samo po direktnoj liniji, dok su Makedonci omogućili restituciju samo za svoje građane.

Nijedna država nije sprovela restituciju u punom obliku

Na pitanje da li je iznos koji će biti vraćen bivšim vlasnicima mali ili ne, u poređenju sa zemljama iz okruženja u kojima je takođe bilo restitucije Strahinja Sekulić kaže da je prilikom donošenja navedenog zakona, a vodeći računa o neophodnosti održanja makroekonomske stabilnosti zemlje, uzet u obzir objektivni ekonomski kapacitet naše države, te je na taj način uravnotežen odnos između vrednosti imovine koja se potražuje i ekonomske mogućnosti naše države. „Treba podvući da nijedna od zemalja koja je sprovodila proces restitucije, a reč je o mnogo bogatijim i ekonomski razvijenijim državama, nije bila u mogućnosti da u punom obimu sprovede restituciju“, ističe direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Mile Antić: Ima li novca u budžetu za restituciju?

Bivši vlasnici i naslednici će se žaliti na koeficijent i odluku Vlade da obeštećenje bude 15 odsto procenjene imovine, kaže za Danas predsednik Mreže za restituciju Mile Antić. On napominje da je i u drugim zemljama bilo sličnih rešenja, kao i da su druge emitovale obveznice, ali da je ono što njih brine ima li novca i koliko u budžetu namenjenom za restituciju. „Trebalo bi preispitati ima li novca u tom budžetu, ali i treba obuzdati ekstremno bogaćenje šačice ljudi i ima li smisla procentom ograničavati 300.000 korisnika. Na pitanje gde su pare iz budžetskog fonda za restituciju već treću godinu ne dobijamo odgovor“, ističe Antić i napominje da svi znamo šta sledi posle 31. marta kada je najavljena isplata – 1. april, dan šale. On kaže da je prva isplata tek sledeće godine, a da će do tada, kako obično biva, iskrsnuti neki izbori ili nešto drugo.