Foto: Shutterstock/Bobica10Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je „spas za Vranje” kroz potencijalnu novu kinesku investiciju u Simpo. Međutim, ekonomisti, iako veruju da država treba da izađe iz vlasništva, strahuju od još jednog netransparentnog postupka.
Vučić je nedavno boravio u Moskvi, gde je iskoristio priliku da razgovara i sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
On je nakon tog razgovora najavio nove investicije Kine u Srbiju, a otkrio je i da se prvi put javila jedna kineska kompanija koja je zainteresovana za kompaniju Simpo iz Vranja.
Vučić je tom prilikom i podsetio da država trenutno delimično nadoknađuje plate i održava postojanje te fabrike nameštaja. Predsednik je naglasio da bi ta investicija bila spas za Vranje, jer je u Simpu trenutno zaposleno više od 1.400 radnika.
Podsetimo, Simpo iz Vranja je akcionarsko društvo u kom najveći broj akcija ima država.
Prema podacima iz Centralnog registra hartija od vrednosti, Republika Srbija ima 9.653.988 akcija, što čini oko 52,4 odsto akcija ove kompanije.
Drugi akcionar po redu je Beogradska banka sa 13,6 odsto akcija, a na trećem mestu nalazi se Banka Poštanska štedionica sa 6,5 odsto.
Kompanija Simpo imala je još jednu lošu poslovnu godinu iza sebe i trenutno je u blokadi, koja iznosi 24,4 miliona dinara.
Prema podacima iz finansijskog izveštaja, kompanija Simpo je u 2024. godini ostvarila prihode od 2,3 milijarde dinara, ali su ukupni rashodi povećani za oko 30 odsto i iznosili su oko četiri milijarde.
Dakle, neto gubitak ove kompanije u prošloj godini iznosio je 1,7 milijardi dinara.
Kako su ranije investirale kineske firme?
Kineske kompanije već su ranije uložile značajna sredstva u nekoliko srpskih firmi koje su prethodno poslovale sa gubicima, a neki od najpoznatijih primera jesu Železara Smederevo i Rudarsko-topioničarski basen Bor.
Za to su koristile različite modele ulaganja, uključujući akvizicije, strateška partnerstva i infrastrukturne projekte.
Podsećamo, 2016. godine kineska kompanija HBIS Group preuzela je Železaru u Smederevu, koja je prethodno bila u vlasništvu američkog US Steel-a i beležila značajne gubitke.
Kupovina je realizovana za 46 miliona evra, a HBIS je potom uložio dodatnih 466 miliona evra u modernizaciju i unapređenje proizvodnje.
Takođe, kineska kompanija Ziđin Majning je 2018. godine postala većinski vlasnik RTB Bor, koji je bio u finansijskim problemima.
Ziđin je uložio oko 1,2 milijarde evra u modernizaciju rudnika i otvaranje novih ležišta, uključujući rudnik Čukaru Peki koji eksploatiše samostalno kao Ziđin mining.
Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić za Danas kaže da je Simpo jedna od kompanija pod državnom kontrolom, koja godinama akumulira gubitke.
„Ti gubici su direktna posledica lošeg upravljanja ovom kompanijom, ali i činjenice da Simpo obavlja socijalnu funkciju na jugu Srbije, što nije tako redak slučaj kada su državne kompanije u pitanju“, ukazuje on.
Gujaničić podseća da je kompanija na kraju decembra imala dug od oko 20 miliona evra.
„Ipak, to verovatno nije jedini problem sa kojim bi potencijalni novi vlasnik morao da se susretne“, smatra on.
Naš sagovornik veruje da oko ove kompanije ima mnogo posla.
„Višegodišnje otežano poslovanje i loša likvidnost su verovatno plaćeni i niskim ulaganjima, pa se sa velikom sigurnošću može reći da Simpo zahteva ne samo finansijsko već i poslovno restrukturiranje“, naglašava Gujaničić.
Država, prema njegovim rečima, teško može očekivati iole značajniji priliv po pitanju prodaje akcija.
„Trebalo bi da bude zadovoljna ako se pronađe strateški partner koji bi povećao uposlenost kompanije i obezbedio njen opstanak na tržištu, bez subvencija države“, zaključuje Gujaničić.
Broker Branislav Jorgić objašnjava da je kompanija Simpo organizovana kao akcionarsko društvo sa 99,83 odsto u vlasništvu pravnih lica, od čega više od pola ima država, a ostatak je većinom u vlasništvu banaka u stečaju.
„Simpo je u statusu ‘Unapred pripremljenog plana reorganizacije’ i unazad dve godine posluje sa značajnim gubicima. Sama kompanija nema sredstava za obnovu proizvodnih mašina, stvaranja zaliha repromaterijala, redizajniranje proizvodnog programa i sprovođenje marketinške kampanje“, ukazuje on.
Jorgić navodi da, kako sada stoje stvari, izgleda da nema boljih rešenja od ponude kineske kompanije za preuzimanje Simpa.
„Da li će to biti i dobro rešenje videćemo, ako i kada do preuzimanja dođe. Šta bi ta ponuda podrazumevala zavisiće od dogovora države i potencijalnog kineskog partnera, moguće su razne varijante, ali je ovo još uvek rana faza da bi se izvodili neki zaključci“, smatra on.
Glavni razlog sadašnjeg lošeg stanja u kome se Simpo nalazi je, kako naglašava, loše upravljanje kompanijom.
„To nije problem koji je nastao preko noći, problem loših kadrova se kumulirao u dužem vremenskom periodu“, upozorava Jorgić.
Naše iskustvo sa kineskim partnerima je, kako pojašnjava, da oni ili ne ulaze u posao, a ako uđu imaju plan reorganizacije i oporavka.
„Dakle, ukoliko potencijalni kineski partner uđe u preuzimanje Simpa, velika je verovatnoća da će to biti uspešna priča“, smatra naš sagovornik.
Ekonomista Aleksandar Stevanović za naš list navodi da ovakve najave treba uzimati sa rezervom.
„U poslednje vreme uzimam izjave našeg predsednika, ne sa pola kila soli kao do sada, nego sa jednom ogromnom količinom skepse, budući da u poslednjih šest meseci nezaustavljivo samom sebi puca u noge“, ukazuje on.
Stevanović ističe da su sve investicije poželjne, ali da je bitna transparentnost.
„Kineske investicije su kao i svaka druga investicija, dobro su došle u Srbiju, pod uslovom da nemaju nekih skrivenih delova ugovora, skrivenih klauzula, nekih neverovatnih prava, neverovatnih izuzimanja od, na primer, ekologije, rudne rente neuobičajne u svetu i sličnih stvari“, ukazuje naš sagovornik.
On naglašava da ako dolaze samo da kupe „jednog fantastičnog proizvođača gubitaka“, može se reći da bi bilo ko ko uzme Simpo učinio veliku uslugu Srbiji.
Na pitanje zašto Simpo posluje tako loše, Stevanović navodi da je problem u državi.
„Mislim da država zaista u 2025. godini nema šta da traži u proizvodnji nameštaja i svega drugog što Simpo radi. Činjenica da imamo more proizvođača nameštaja u Srbiji i regionu koji uspešno posluju i koji su u privatnom vlasništvu, govori nam da je država, kao većinski vlasnik Simpa, jedan veliki arhaizam i da ta stvar treba da se završi. Dokazano je da država ne zna da upravlja najvećim delom privrede, iako nam slavodobitno vrlo često govori da ona to ume neverovatno dobro“, upozorava on.
Modalitet je, kako kaže, verovatno prodaja akcija, budući da je Srbija vlasnik većine akcija u Simpu.
„Kineski motiv treba tražiti u našem političkom spajanju baba i žaba, gde mi na jednoj strani nešto dobijemo i to do besvesti vrtimo u medijima, a prećutkujemo zašto je slon mišu učinio uslugu“, zaključuje Stevanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
