Država nikada brže nije gradila skladišta: Sve se više priča o naftnim rezervama, da li se sprema najcrnji scenario za NIS?

Ne oglašava se ni mađarski MOL povodom ponude koju je Srbija toj kompaniji poslala prošlog petka, iako je ministarka Dubravka Đedović Handanović najavila da odgovor očekuju do ponedeljka. Od tog ponedeljka prošla su već tri dana. Oglasio se samo predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da „pregovori sa MOL-om ne idu dobro“.

Međutim, umesto o rokovima i pregovorima, sve više se govori o rezervama nafte i naftnih derivata.

Predsednik Vučić izjavio je u ponedeljak, 18. maja, u Azerbejdžanu da će po povratku iz te zemlje održati sastanke sa timovima na kojima će se razgovarati o obezbeđivanju rezervi energenata, zbog situacije u svetu koja, kako je naveo, postaje sve teža i komplikovanija.

„Pred nama su teška i izazovna vremena, moramo da obezbedimo rezerve energenata, jer ako ih sad ne obezbedimo, nećemo imati ničega tokom leta, a kamoli na zimu“, rekao je Vučić.

Dan kasnije, ministarka Đedović Handanović održala je sastanak sa predstavnicima Direkcije za robne rezerve i Uprave za rezerve energenata.

Nakon sastanka poručila je da je tržište Srbije dobro snabdeveno naftnim derivatima, ali da će, ukoliko se globalna neizvesnost nastavi, „morati pažljivije da se upravlja zalihama“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dubravka Đedović Handanović (@dubravka.djedovic)

Ministarka je navela i da je država u prethodne tri i po godine udvostručila rezerve energenata.

Ukazala je i da su rezerve dizela od oko 42.000 tona, koje su u prethodnom periodu ustupljene naftnim kompanijama kako bi se osigurala stabilna snabdevenost tržišta, delimično obnovljene.

„Snabdevenost je danas dobra, a rafinerija je radila punim kapacitetom te su komercijalne i operativne rezerve takođe značajno uvećane. Nastavićemo pažljivo da upravljamo našim rezervama i da ih uvećavamo u skladu sa finansijskim mogućnostima“, navela je ministarka na svom Instagram profilu.

Zanimljivo je da je uporedo sa ovom Vučićevom izjavom i sastankom ministarke Đedović Handanović, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo dva rešenja za izgradnju četiri rezervoara za skladištenje nafte — dva u Smederevu i još dva u Požegi.

Sve više rezervoara za dizel i benzin

Nesumnjivo je da je kriza oko NIS-a uticala na državu da proširi skladišne kapacitete za naftu, dizel i benzin.

Kada se objave poređaju hronološki, vidi se prilično jasan obrazac: država intenzivno povećava kapacitete za skladištenje nafte i naftnih derivata upravo u periodu eskalacije problema oko NIS-a.

Prošle godine država je ubrzala radove na izgradnji šest rezervoara za skladištenje naftnih derivata, koji su pušteni u rad početkom ove godine.

Njihov ukupni kapacitet iznosi 120.000 kubnih metara. Četiri rezervoara namenjena su evrodizelu, a dva benzinu.

Svi izgrađeni rezervoari u Smederevu nalaze se u vlasništvu Republike Srbije, od čega su dva u nadležnosti Uprave za rezerve energenata u sastavu Ministarstva, dok su četiri izgrađena za potrebe robnih rezervi kojima upravlja Republička direkcija za robne rezerve.

Sada se to skladište dodatno proširuje. Naime, prethodnih dana Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je rešenje Republičkoj direkciji za robne rezerve kojim je odobrena izgradnja još dva rezervoara od po 20.000 kubnih metara u Smederevu.

Predračunska vrednost radova iznosi 1,2 milijarde dinara bez PDV-a.

Rešenje za izgradnju ova dva rezervoara u skladu je sa najavom države iz leta 2023. godine o izgradnji osam rezervoara od po 20.000 kubnih metara.

Međutim, kako bi se ubrzala izgradnja ova dva dodatna rezervoara, u decembru prošle godine je odlučeno da nije potrebno izrađivati novu niti ažurirati postojeću studiju procene uticaja na životnu sredinu. Time je omogućeno da naredna faza projekta bude realizovana po ubrzanoj proceduri.

Skladište nafte i naftnih derivata u Smederevu izgrađeno je još u vreme bivše Jugoslavije, kao jedno od ključnih državnih skladišta energenata. Kompleks je teško oštećen i praktično uništen tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

Zanimljivo je da je istovremeno sa izdavanjem rešenja za izgradnju dva rezervoara u Smederevu, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo rešenje Republičkoj direkciji za robne rezerve i lokacijske uslove za izgradnju još dva rezervoara kapaciteta po 2.500 kubnih metara u skladištu naftnih derivata u Požegi.

Ovo ubrzanje izgradnje šalje signal da se država priprema za najgore moguće scenarije, ne samo zbog globalne krize već i zbog neizvesnosti oko NIS-a.

Koliko rezervi imamo?

Tačan podatak o tome kolike rezerve nafte i naftnih derivata država ima ne postoji. Stanje se najčešće izražava u vremenskom periodu pokrivenosti potrošnje, a daju ga državni zvaničnici.

Prema izjavama državnih zvaničnika, strateške rezerve nafte obično pokrivaju period od mesec i po do dva meseca. Kada je reč o naftnim derivatima, navodi se da su rezerve dovoljne za oko dva meseca potrošnje.

Međutim, evropski standard predviđa da države imaju zalihe nafte i naftnih derivata za 90 dana, odnosno tri meseca.

Predsednik Vučić je na jednoj konferenciji za medije u martu ove godine izjavio da Srbija ima rezerve dizela i benzina za 90 dana, ali kada se u obzir uzmu i strateške rezerve, rezerve u NIS-u i Vojsci Srbije.

Rezerve nafte i naftnih derivata nalaze se u sistemima NIS-a, Transnafte, Republičke direkcije za robne rezerve, kod privatnih skladištara, kao i u Vojsci Srbije.

„Srbija gradi rezervoare jer još nije na nivou standarda od 90 dana“

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i vlasnik benzinske pumpe Nebojša Atanacković ocenjuje da Srbija još nije dostigla evropski standard od 90 dana obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata, te da to sada pokušava da dostigne kroz izgradnju novih kapaciteta.

„U poslednjih godinu i po dana, koliko traje neizvesnost oko NIS-a, pokazalo se koliko su rezerve nafte i naftnih derivata značajne“, ukazuje Atanacković za Danas.

S druge strane, naš sagovorik ukazuje da građani i privreda godinama plaćaju naknadu za čuvanje strateških rezervi, dodajući da je taj novac za to i predviđen i da treba ulagati u nove rezervoare, kao bi naknada bila opravdana.

Podseća da je država nedavno, nakon skoka cene nafte na svetskom tržištu zbog rata u Iranu, upravo iz rezervi pustila nešto više od 40.000 tona dizela, kako bi sprečila da cena dizela još više poraste.

„Ministarka je rekla da su te rezerve sada delimično nadoknađene, ali treba imati u vidu da su nadoknađene po mnogo skupljoj ceni nego kada je nafta bila 60 i 70 dolara po barelu, a sada je 110 dolara po barelu“, kaže Atanacković.

Na pitanje šta očekuje do kraja nedelje u vezi sa NIS-om, Atanacković odgovara da je teško dati preciznu prognozu, jer se s jedne strane, kako kaže, odnos američke administracije prema Rusiji menja, a s druge strane, odluke u vezi sa NIS-om često se donose u poslednjem trenutku.

Prema njegovim rečima, situacija je sada „interesantnija“, jer je američka administracija ranije izdala licencu za rad NIS-u do 16. juna, dok rok za promenu vlasništva ističe u petak, 22. maja. Ocenjuje da bi bilo logično bar da se ti rokovi usklade eventualnim produženjem.

Atanacković ocenjuje da je najveći problem to što javnosti nije jasno gde su tačno „zapeli“ pregovori oko NIS-a, odnosno da li su sporna pitanja vezana isključivo za rad rafinerije, ili možda visinu rudne rente ili možda čak za udeo koji Srbija želi da kupi od mađarske strane od pet odsto.

Međutim, ukoliko je „zapelo“ u dogovorima oko rada rafinerije, Atanacković podseća da je prilikom prodaje NIS-a 2008. godine ruskoj strani jedan od ključnih uslova bio da se ne sme doći do smanjenja proizvodnje, ali su, ukazuje, učinjeni neki drugi ustupci.

U tom kontekstu, Atanacković zaključuje da ostaje otvoreno pitanje da li se potencijalni mađarski partneri preispituju da li im se takva investicija uopšte isplati u sadašnjim okolnostima.