Foto: FoNet/ Dragan AntonićCene nekretnina, stanova, kuća, pa i poljoprivrednog zemljišta vrtoglavo rastu i dostižu doskora nezamislive iznose.
„Ravnica“ iz Bajmoka, koja je deo kompanije Matijević grupa, nedavno je za 64 miliona dinara kupila 36 hektara poljoprivrednog zemljišta AD „Aleksa Šantić“ u stečaju, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Prvoklasne njive prodate su iz stečaja posle javnog nadmetanja. Početna cena iznosila je 17,7 miliona dinara, prosečno nešto manje od 4.200 evra po hektraru, ali je cena zemlje dostigla skoro 15.000 evra, odnosno, plaćena je po 14.814 evra po hektaru.
Tako je kompanija Matijević dodatno povećala svoj zemljišni fond, koji se primiče cifri od 40.000 hektara.
Poljoprivedni novinar Radio Novog Sada Đorđe Simović potvrđuje da cene zemlje u Vojvodini vrtoglavo rastu.
„Šokirao sam se pre neki dan kada sam čuo da je na pogodnoj lokaciji u Stepanovićevu, kraj Novog Sada, za jutro zemlje ponuđeno 20.000 evra (1 jutro=0,5755 ha). Nisam mogao da verujem. To nije pravilo, možda je izuzetak, ali je činjenica da cena zemljišta iz dana u dan raste“, ističe Simović.
On smatra da je to posledica štampanja velike količine dolara i evra bez pokrića u vreme pandemije korona virusa, još pre rata u Ukrajini.
Simović ukazuje da je prema podacima Eurostata, januarska inflacija u EU bila 5,6 odsto, a u februaru šest procenata. To su nekad bile inflacije na godišnjem nivou.
„Očigledno je da se, oni koji sada imaju novac, oslobađaju para, kako u Evropi, tako i kod nas“, objašnjava Simović i dodaje da se radi o kompanijama, a ne fizičkim licima.
Sa tim je saglasan i profesor na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Janko Veselinović, koji kaže da su zemljište i voda potencijali koji će biti cenjeniji od nafte.
„Novac se obezvređuje, bio u dinarima, evrima ili dolarima i krupni svetski igrači gledaju da ga pretvore u nekretnine. Praktično, vreće para su usmerene na građevinske objekte, zbog toga se puno gradi stanova i drugih objekata, a u Vojvodini na poljoprivredno zemljište“, kaže on.
On naglašava da ga više od skoka cena poljoprivrednog zemljišta brine to što će mali poljoprivrednici, odnosno seljaci, ostati bez zemlje.
„Veliki igrači će uz pomoć stranaca i vladajućeg režima postati vlasnici većine poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini i Srbiji. Seljaci će ostati bezemljaši, imaćemo latifundiste koji će obrađivati zemlju na industrijski način, bez zaštite, bez stajskog đubriva. To zemljište ostaje bez humusa“, upozorava Veselinović.
On kaže da je do toga dovela država, koja je omogućila prodaju poljoprirednog zemljišta strancima.
„Mi ne znamo čije su tu pare kod Matijevića i na koji način se zemljište kupuje, znajući da je već značajan deo njiva u rukama Arapa. Čuli smo da navodnjavamo samo 1,5 odsto zemlje, a vlast je govorila da će stranci da ulažu u nove sisteme i da ćemo povećati navodnjavanje“, kaže naš sagovornik.
Pokušali smo da dobijemo komentar na ovu temu i od predstavnika kompanije Matijević, ali niko od njihovih predstavnika nije odgovarao na postavljena pitanja.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
