Nestanak struje u Španiji i Portugalu: Mogu li obnovljivi bez tradicionalnih izvora energije?

Nestanak struje izazvao je velike poremećaje u svakodnevnom životu. Metro je obustavljen pa su ljudi ostali zaglavljeni, otkazano je više od 500 letova, telefonske linije nisu radile, nisu radili ni semafori, a nestanak električne energije pogodio je i zdravstvo.

Zvaničnici Španije i Portugala ni nedelju dana nakon ovog incidenta nisu otkrili šta je glavni razlog masovnog nestanka struje, ali su potvrdili da nije reč o sajber napadu.

Međutim, sve više energetskih stručnjaka smatra da razlog masovnog nestanka struje leži u izazovima koje sa sobom nose obnovljivi izvori energije. Španija je u trenutku nestanka struje imala gotovo 70 odsto energije na mreži iz obnovljivih izvora.

I sagovornici Danasa kažu da je incident pokazao da ni sunce ni vetar, koliko god čisti i poželjni bili, ne mogu sami da drže sistem stabilnim. Bez podrške u vidu rezervnih izvora, poput baterija, gasnih elektrana ili hidroenergije, mreža ostaje krhka.

Ovaj događaj nije samo tehnička greška, već upozorenje koliko je energetska tranzicija zahtevna i koliko pažljivo mora biti vođena, a čak dovodi u pitanje evropsku „nultu emisiju gasova“.

Obnovljivi izvori energije moraju da imaju „bekap“

Energetski stručnjak Bogdan Petrović rekao je za Danas da sve dostupne informacije u vezi sa nestankom struje u Španiji i Portugalu ukazuju da je razlog ovog incidenta suviše obnovljivih izvora energije na mreži, a koji ne mogu da nose sistem.

„Još uvek nisu saopšteni definitivni nalazi istrage. Međutim, iz podataka koji su objavljeni može se zaključiti da je do početka problema došlo na jugozapadu Španije, gde je velika koncentracija proizvodnje energije iz sunca“, izjavio je Petrović.

Ukazao je da se problemi dešavaju i u sistemima koji nemaju obnovljive izvore energije ili koji nemaju mnogo obnovljivih izvora energije, ali ono što je Španiju i Portugal zadesilo, bilo je, kako je istakao, nešto sasvim drugo – ozbiljno, snažno, sa katastrofalnim posledicama.

„Praktično cela Španija i Portugal su ostali totalno bez električne energije“, dodao je Petrović.

On je ukazao na ključni trenutak kada se nestanak struje dogodio, a to je posle podne kada je sunce najsnažnije. Tada je, kako je dodao, Španija dobijala preko 50 odsto struje iz solara, dodatno nešto iz vetra, dok su klasični izvori učestvovali sa jedva 20 odsto.

„Šta je problem kod dobijanja struje iz vetra i solara? Vi nemate turbine koje se okreću, koje postoje u klasičnim električnim centralama, bilo na ugalj, bilo nuklearke, bilo hidrocentrale, bilo centrale na mazut. Turbine se okreću i daju inerciju sistemu. Sunce i vetar nemaju inerciju sistema, pa mreža ne može da izdrži oscilacije“, objasnio je Petrović.

Inerciju daju rotacione turbine u klasičnim elektranama – to su mašine koje se okreću, i samim tim pomažu mreži da ostane stabilna čak i kad potrošnja naglo poraste. Ali solarni paneli i vetrogeneratori toga nemaju.

U trenutku kada je Španiji zatrebala pomoć, dodao je Petrović, nisu imali odakle da je dobiju, jer su imali malo aktivnih izvora struje koji imaju rotaciju.

Na pitanje kako da se ovakve situacije spreče, Petrović ističe da su potrebni „bekapi“, odnosno rezervni izvori energije poput baterija, gasnih elektrana, hidroelektrana.

„Potrebno je praviti adekvatne bekape, što će naravno dići cenu solarne energije u nebesa“, smatra Petrović.

Tvrdi da se danas cena struje iz OIE veštački prikazuje kao niska, jer se ne uračunavaju troškovi rezervi. A bez njih, kako je naveo, sistem je izuzetno ranjiv.

Petrović je ukazao i da se sistem nakon prekida ne može podići pomoću obnovljivih izvora.

„Kada nestane struja, ne možete da aktivirate sistem korišćenjem solara. Morate da ga aktivirate isključivo iz klasičnih izvora. Ne možete da uspostavite mrežu samo uz pomoć OIE“, dodao je Petrović.

U poređenju sa prošlogodišnjim prekidom struje na Balkanu, Petrović kaže da postoji razlika, najpre jer je nestanak struje na Balkanu bio blaži, trajao je kraće, a sve zbog toga, jer se dogodilo na sistemima koji imaju rotaciju.

„Možete da ubacujete OIE u određenom procentu u miks, i da to funkcioniše bez velikih problema. Ali problemi nastaju kad imate dominantno OIE, kao što ima Španija. Oni nisu imali ispadanje solarnih elektrana nego nisu imali bekap da to pokriju i onda je došlo do prekida“, objasnio je Petrović.

Petrović je ukazao da energetska tranznicija mora biti mudro vođena, ali i da dovodi u pitanje „nultu emisiju gasova“.

Zaključuje da je „Net Zero“ cilj pun iluzija ako se ignoriše ono osnovno: stabilna mreža ne postoji bez rotacije, bez inercije i bez bekapa.

Mogući krivac i loša interkonekcija?

Stručnjak u oblasti održive energije Nenad Jovanović objavio je nedavno da su i u Srbiji krajem aprila 2025. godine ispala dva velika generatora, ali da nije bila u vestima poput Španije.

„U Srbiji su 25. aprila 2025. godine ispala dva velika generatora, a ipak nismo bili u vestima poput Španije. Tog dana, oko 17 elektroenergetski sistem Srbije je ostao bez dva generatora u roku od 10 minuta, TENT B1 i A6. Ukupni kapacitet oba generatora je skoro 1.000 MW ali su u tom trenutku proizvodili TENT B1 – 570 MW i TENT A6 – 260 MW. Ovo ispadanje generatora bi činilo pad od 24 odsto potrošnje električne energije, ili u slučaju potrošnje u Španiji skoro 6000 MW koje Srbija teško dostiže u i tokom zimskih dana“, napisao je Jovanović na svom Linkedin profilu.

Jovanović je objasnio da je sistem Srbije ostao stabilan zahvaljujući velikim kapacitetima prenosne mreže (interkonekcija) sa susednim zemljama i fleksibilnosti hidroelektrana, što je u tim trenucima nedostajalo Španiji.

U prvih 10 minuta nakon što su u Srbiji ispala dva generatora, uvoz električne energije iz susednih zemalja povećan je za 410 MW (12 odsto trenutne potrošnje), dok su hidroelektrane povećale proizvodnju za 280 MW (osam odsto trenutne potrošnje), objasnio je Jovanović.

U narednih 10 minuta nakon toga, hidroelektrane dodatno su podigle proizvodnju za 500 MW, čime su uspešno kompenzovale gubitak proizvodnje i smanjile neplanirani uvoz električne energije.

„Španija se oslanja na slične mehanizme za održavanje stabilnosti sistema poput Srbije, ali interkonekcije sa ostatkom Evrope dostižu samo 10 odsto maksimalne dnevne potrošnje (tri od 30 GW u ovom periodu godine). Ovo praktično znači da je sistem u Španiji (zajedno sa Portugalom) jedno elektroenergetsko ostrvo i u kriznim situacijama stabilnost sistema bazira na sopstvenim kapacitetima (poput hidro, gasne, nuklearne i ostale elektrane)“, zaključio je Jovanović.