Spas u "čistoj energiji"

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Na sreću, umnogome se izmenio trend u energetici u proteklih nekoliko godina tako da je sada moguće dobiti pristup energiji u zemljama u usponu i istovremeno smanjiti emisiju štetnih materija, ukoliko se investira u „čistu energiju“.

Godine 2013. oko 1,6 biliona dolara uloženo je u energetsku infrastrukturu širom sveta, od čega je gotovo 70 odsto usmereno u sisteme koji zavise od sagorevanja fosilnih goriva, a ostatak u „čistu energiju“. Te brojke su počele da se menjaju, i uz primenu adekvatnih mera, mogle da se iz korena promene. Ako bi do 2030. godine investicije u „čistu energiju“ bile povećane za makar bilion dolara, bilo bi moguće obezbediti energiju za one kojima je potrebna uz smanjenje godišnjih emisija ugljen-dioksida za 5,5 ili 7,5 gigatona, koliko Sjedinjene Države danas emituju na godišnjem nivou. Već u ovom trenutku rastu ulaganja u „čistu energiju“, uz smanjenje troškova proizvodnje. Na mnogim mestima, solarna i energija vetra sada su konkurentne sa fosilnim gorivom. Kada cene nastave da padaju, a tehnologije „sazru“, svaki uloženi dolar će se višestruko isplatiti. Na primer, 270 milijardi dolara, koliko je prošle godine uloženo u obnovljivu energiju, omogućilo je porast energije za 36 odsto u odnosu na 279 milijardi dolara uloženih pre četiri godine. Zahvaljujući takvom trendu, razvijeno je više kapaciteta za proizvodnju obnovljive energije u poređenju sa proizvodnjom fosilnih goriva, što je prvi put zabeležno 2013.

Troškovi „autonomnih prenosnika energije“ se takođe smanjuju, čime se stvaraju nove šanse za obezbeđivanje prijemčivog i pouzdanog snabdevanja seoskih područja. Solarni fotovoltaički moduli, koji su oko 80 odsto jeftiniji nego što su bili u 2008, mogu da budu korišćeni na izolovanim mestima, dok razvoj baterija, praćen padom troškova proizvodnje, omogućava veće skladištenje energije. Uprkos ostvarenim pomacima, preusmerenje na „čistu energiju“ ne dešava se dovoljno brzo. Tempo promena podrazumeva da će obnovljivi izvori do 2030. godine činiti samo 20 odsto globalne proizvodnje električne struje, što je za polovinu manje od cilja od 41 odsto, koji je Međunarodna energetska agencije preporučila svetu kako bi se umanjio nivo globalnog zagrevanja za više od dva stepena tokom ovog veka.

Afrika, u kojoj se energetska infrastruktura uglavnom gradila od nule, mogla bi da postane predvodnik u proizvodnji obnovljive energije. U tom kontekstu, Međunarodna agencija za obnovljivu energiju procenjuje da Crni kontinent ima potencijal da proizvede više od 1,5 biliona gigavata godišnje. Da bi ova prilika bila iskorišćena i ubrzan prelazak na „čistu energiju“, moraju da se otklone institucionalne prepreke. To praktično znači da vlade tih država moraju da primene stabilne i podsticajne mere i pravila, zatim da umanje investicione rizike i najzad, da odrede pravičnu cenu „čiste energije“. U međuvremenu, razvojne banke treba da izdvoje više sredstava za projekte u vezi sa klimom, preusmeravajući resurse sa projekata koji podrazumevaju veliku potrošnju ugljenika, kao i da usaglase politiku sa investitorima, kako bi bile smanjene opasnosti i motivisan privatni sektor.

Ngozi Okonjo Iveala je bivša ministarka finansija i šefica diplomatije Nigerije. Nikolas Stern je predsednik Instituta za istraživanja klimatskih promena Grentam

glosa

Međunarodna agencija za obnovljivu energiju procenjuje da Crni kontinent ima potencijal da godišnje proizvede više od 1,5 biliona gigavata energije