Spoljni dug Srbije 43,6 milijarde evra: Koliko inostranstvu duguje država, a koliko privatni sektor?

Iako se ukupni dug, kao zbir javnog i privatnog duga, u poslednje dve godine smanjuje, i to smanjenje je pokrilo tek dve trećine rasta duga tokom pandemijske 2020. godine.

Dugovi država, odnosno javni dug iznosio je 91 bilion dolara, odnosno 92 odsto BDP-a, što je smanjenje od 3,6 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu. U prošloj godini javni dug je smanjen oko osam odsto, što je tek polovina povećanja iz pandemijske godine.

Istovremeno je smanjen i privatni dug za 6,4 procentnih poena na neverovatnih 146 odsto BDP-a ili oko 144 biliona dolara.

Zanimljivo je da je odnos duga prema BDP razvijenih zemalja dvostruko veći nego zemalja u razvoju, ne računajući Kinu. Dok su razvijene zemlje dugovale 278 odsto BDP-a, dug zemalja u razvoju je iznosio 124 odsto BDP-a. Dok je javni dug razvijenih ekonomija iznosio 114 odsto BDP-a, javni dug zemalja u razvoju je iznosio 55 odsto BDP-a.

O javnom dugu Srbije piše se naširoko, on iznosi 33,2 milijarde evra, prema podacima u julu, i 50,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Međutim, manje se govori o spoljnom dugu zemlje. Spoljni dug čini dug u inostranoj valuti i države i privatnog sektora i pokazalo se u svetskoj finasijskoj krizi 2008. godine kao veliki problem, posebno za manje razvijene zemlje, kada je kapital počeo da se povlači u matice.

Spoljni dug Srbije, prema podacima Narodne banke Srbije za prvo tromesečje, iznosio je 43,6 milijardi evra. To je oko 70 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije.

Veći deo našeg spoljnog duga odnosi se na državu, odnosno na javni dug. Od 35 milijardi evra javnog duga, 24,5 milijarde evra se odnosi na spoljni dug, a preostalih oko 10,5 milijardi evra na unutrašnji javni dug.

Drugi deo spoljnog duga duguje privatni sektor, pre svega banke i privreda.

Prema podacima NBS, banke su na kraju marta dugovale 4,2 milijarde evra, od čega je 1,5 milijarda kratkoročan dug.

Preduzeća duguju inostranstvu 14,7 milijardi evra.

Najveći deo duga privrede , oko 14,2 milijarde evra, odnosi se na druga pravna lica u inostranstvu, koje NBS vodi kao „ostali kreditori“.
Pored toga preduzeća duguju oko 255 miliona evra EBRD-u, 135 miliona evra Evropskoj investicionoj banci i još oko 73 miliona razvojnim bankama i agencijama drugih zemalja.

Banke takođe najviše novca duguju drugim bankama u inosranstvu, ali su značajni kreditori i EBRD sa 623 miliona evra i EIB sa 434 miliona evra.

Kada se radi o državi, 8,7 milijardi evra duguje raznoraznim poveriocima koji su kupili državne hartije od vrednosti.

Stranim vladama država duguje skoro dve milijarde evra, dok razvojnim bankama i agencijama drugih država dugujemo 4,47 milijardi evra.

Koliko dugujemo po osnovu obveznica toliko država duguje i raznim međunarodnim finansijskim institucijama.

najveći poverilac je Evropska investiciona banka sa 2,4 milijarde evra, odmah iza sa po 2,2 milijarde evra nalaze se Međunarodna banka za obnovu i razvij (IBRD), deo Svetske banke i Međunarodni monetarni fond (MMF).

Oko 1,4 milijarde evra država duguje i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) i još oko 573 miliona evra Banci za razvoj Saveta Evrope (CEB).

Još oko pola milijarde evra dugujemo Pariskom klubu poverilaca koji čine strane države iz perioda pre 2000. godine.

Spoljni dug Srbije, gledano od 2005. godine, najveći nivo u odnosu na BDP dostigao je 2012. godine kada je iznosio 76,1 odsto BDP-a. Narednih godina je padao sve do 2019. godine kada je iznosio 61,4 odsto BDP-a. Međutim, od tada se beleži stalni rast do 69,9 odsto BDP-a krajem prvog tromesečja ove godine.

Gledano u nominalnim iznosima u evrima, spoljni dug Srbije je neprestano rastao. U odnosu na 2012. godinu kada je spoljni dug iznosio 25,6 milijardi evra, u martu 2023. godine stigao je 43,6 milijardi evra, što je rast od oko 18 milijardi evra u poslednjoj deceniji. Za oslednjih godinu dana, od prvog tromesečja prošle do prvog tromesečja ove godine spoljni dug je povećan za oko 6,6 milijardi evra.

Ipak pokazatelj otplate duga prema BDP-u danas je znatno povoljniji nego pre desetak godina. Tada je za otplatu duga plaćano 12,6 odsto BDP-a, dok je u prvom tromesečju ove godine taj odnos iznosio 7,7 odsto.

Još povoljniji je odnos spoljnog duga i vrednosti izvoza, pošto je izvoz najvažniji izvor deviza za otplatu spoljnih dugova. Početkom ove godine 11,4 odsto izvoza je potrošeno za otplatu duga, dok je pre deset godina otplata duga, iako nominalno manjeg, koštala 33 odsto izvoza roba i usluga.

Veroljub Dugalić, profesor ekonomije i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije ističe da dug sam po sebi nije najveća opasnost, već način na koji se dug koristi.

„Ako smo se zadužili da izgradimo fabriku ili infrastrukturu, nešto što će nam pomoći da poveamo BDP, onda je zaduživanje u redu. Pa ceo svet živi na kredit. Ali ako se zadužujemo da bi bacali novac iz helikoptera, onda to nije dobro“, napominje on.

On takođe ističe da nije isto kada poredimo dug, posebno javni dug, velikih razvijenih država sa malim ekonomijama.

„Nisu isto njihove i naše mogućnosti otplate duga“, ukazuje on posebno ističući da se velike ekonomije oslanjaju na unutrašnji javni dug za koji im ne trebaju devize da bi ga otplatili.