Srbija u prva tri meseca ove godine povećala izvoz za oko sedam odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva tri meseca iznosila je 19.027,6 miliona evra.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 8.713,2 miliona evra, što čini povećanje od 7,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 10.314,4 miliona evra, što je za 0,3 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit iznosi 1.601,2 miliona evra, što čini smanjenje od 25,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 84,4 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,1 odsto.

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (29,9 odsto); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (25 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (23,6 odsto), Beogradski region (20,4 odsto), a oko 1,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,1 odsto); slede Region Vojvodine (30,1 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,1 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,7 odsto), a oko dva odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Srbija je u ovom periodu najviše izvozila električne mašine i aparate, drumska vozila, metalne rude, obojene metale i proizvode od kaučuka.

S druge strane, najviše je uvozila takođe električne mašine i aparate, drumska vozila, naftu i naftne derivate, medicinske i farmaceutske proizvode, obojene metale.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,2 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit, a koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, drumskih vozila, pića, električnih mašina i aparata.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit ostvaren sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše lekovi za maloprodaju i električna energija, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvoze se električna energija i konstrukcije i delovi od čelika) i Severnom Makedonijom (izvoze se električna energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).

Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Češkom, Nemačkom i Italijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza delova i pribora za motorna vozila). Sledi deficit sa: Turskom, Ruskom Federacijom, Poljskom…