Srbija u prvom kvartalu gubi trku za evropski vrh privrednog rasta: Da li bi mogla da preokrene rezultat uz pomoć Fiat Grande Pande?

Naime, u prvom kvartalu ove godine bruto domaći proizvod (BDP) Srbije porastao je, međugodišnje, za dva odsto, što je trenutno svrstava u sredinu evropskih zemalja po privrednom rastu.

Sagovornici Danasa kažu da to ne znači da je mogućnost za snažnijim rastom izgubljena, ali ukazuju da će mnogo toga zavisiti od faktora van domaćih – pre svega od tempa oporavka evropske privrede, posebno Nemačke i Italije, glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije.

Ukoliko se ove dve privrede budu oporavile, mogla bi i Srbija, jer brojni proizvođači u Srbiji direktno učestvuju u njihovim industrijskim lancima, posebno u automobilskoj industriji.

Dodatni zamajac, dodaju naši sagovornici, mogao bi doći i iznutra – kroz pokretanje proizvodnje novog modela „Fiat Grande Panda“ u Kragujevcu, na šta se, prema izjavama predsednika Aleksandra Vučića, ozbiljno računa.

„U Kragujevcu će ove godine biti proizvedeno 100.000 vozila, što će uticati na rast našeg bruto domaćeg proizvoda (BDP)“, rekao je nedavno Vučić.

Sagovornici Danasa dodaju da i građevinski sektor nudi prostor za ubrzanje privrednog rasta, kao i eventualni oporavak domaće tražnje, koja je početkom godine stagnirala.

Poljoprivreda, s druge strane, ni ove godine neće biti oslonac, s obzirom na loše vremenske uslove.

Gde je privredni rast Srbije u odnosu na ostale evropske zemlje?

Prema podacima Eurostata, privredni rast Srbije u prvom kvartalu u odnosu na isti kvartal prošle godine našao se sa dva odsto negde na sredini liste.

Veći privredni rast od Srbije imale su Irska, koja je sa rastom od čak 21,1 odsto bila apsolutni lider Evrope po stopi rasta u prvom kvartalu, zatim Poljska (3,7 odsto), Danska (3,6 odsto), Bugarska (3,1 odsto), Hrvatska (3,1 odsto), Kipar (tri odsto), Litvanija (tri odsto), Malta (2,9 odsto), Španija (2,8 odsto)…

Eurostat nije objavio podatke za Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Severnu Makedoniju. Podaci Monstat iz Crne Gore pokazuju da je i ta zemlja imala viši privredni rast od Srbije koji je u prvom kvartalu iznosio 2,5 odsto.

Međutim, Srbija je imala veći privredni rast od pojedinih bogatijih zemalja EU, kao na primer od Nemačke čiji je rast bio nula, zatim Francuske čiji je rast bio 0,6 odsto, Italije koja je ostvarila rast od 0,7 odsto, Austrije, sa rastom od minus 0,4 odsto…

Rezultat Srbije iz prvog kvartala je još lošiji ukoliko se uporedi sa prethodnim kvartalom koji je iznosio minus 0,6 odsto i svrstava Srbiju među osam evropskih zemalja sa liste Eurostata koje su imale negativan kvartalni privredni rast.

Srbija bi mogla da preokrene rezultat, ali ne zavisi samo od nje

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović izjavio je za Danas da Srbija može da ponovi prošlogodišnji uspeh i bude među liderima po privrednom rastu u Evropi, ali da to zavisi od više faktora – kako unutrašnjih, tako i spoljnih.

„Može, nikad se ne zna“, rekao je Filipović uz objašnjenje da BDP Srbije ne raste ravnomerno tokom godine i da su uvek najjači drugi i četvrti kvartal.

Prema njegovim rečima, prvi kvartal je slabiji zbog dužeg prazničnog perioda, onda sledi ubrzanje rasta u drugom kvartalu, pa letnja pauza, kada zbog godišnjih odmora dolazi do blagog pada, a zatim je četvrti kvartal ubedljivo najjači zbog želje da se veći broj poslova završi.

Ipak, upozorio je da će sve zavisiti i od spoljne situacije, naročito stanja u Evropskoj uniji, jer je, podseća, 60, pa i 70 odsto naše trgovine vezano za EU.

Dodao je i da najveći deo stranih investicija dolazi iz EU, bez obzira na pokazatelje ulaganja iz Kine, navodeći da kineska ulaganja uglavnom nisu izvozno orijentisana niti inovativna.

Na pitanje koji bi još sektori u Srbiji mogli da dovedu do većeg privrednog rasta do kraja godine, Filipović je naveo da za sada ne vidi ništa što bi se posebno istaklo, navodeći da će poljoprivredni rast biti oko nule ili ispod toga zbog loših vremenskih uslova.

Podsetio je da su mraz i grad u martu, aprilu i delimično u maju osakatili voće i povrće.

Govoreći o investicijama, ističe da nije bilo nekih velikih projekata koji bi mogli znatnije da utiču na BDP, navodeći kao jedini izuzetak početak proizvodnje u kompaniji Fiat, ako se ona konačno aktivira.

„To je velika nepoznanica, jer se početak najavljuje dugo, pa se odlagao. Italijani imaju velika očekivanja, i čuo sam da su čak rezervisali i pogone van Srbije za proizvodnju Grande Pande ako prodaja krene kako planiraju. To je investicija koja bi mogla da nas malo povuče napred“, istakao je Filipović, ali i dodao da je vrlo nezgodno prognozirati koliki će to biti uticaj na BDP.

Filipović je ukazao da je cela evropska autoindustrija u velikoj krizi, i da je u odnosu na istočne, odnosno kinesku, japansku i korejsku, ali i amerčiku nekonkurentna.

Naveo je da će biti ključno kako će se kretati situacija u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, ali nije optimista, čak ni za Grande Pandu.

„Ne vidim da država Srbija daje neke olakšice za kupovinu tog modela, što bi moglo da poveća tražnju, pogotovo u početnoj fazi kada bi trebalo da izađe na tržište“, rekao je Filipović.

Čeka se aktivacija i građevinskog sektora

Saradnik na Institutu društvenih nauka Ivan Nikolić rekao je za Danas da je procena da će se privredni rast ubrzati do kraja godine, ali napominje da su i dalje aktuelni izazovi koji usporavaju srpski privredni rast intenzivni i snažni.

Nikolić je dodao da tu pre svega misli na slabu tražnju iz evrozone, pre svega Nemačke i Italije, najbitnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije.

Istakao je da je jedan od sektora koji bi trebalo da ubrza privredni rast do kraja godine jeste građevinarstvo, koje, kako je podsetio, bilo u međugodišnjem padu u prvom tromesečju ove godine.

„Najbitnije je oživljavanje i realizacija svih onih planiranih projekata u građevinarstvu, jer je građevinarstvo imalo dubok međugodišnji pad, to se može promeniti efikasnijim upravljanjem tih projekata“, rekao je Nikolić.

Očekuje se, dodao je, i da veći doprinos prometa u trgovini, koji je, kako je naveo, stagnirao u prvom kvartalu.

Nikolić je objasnio da promet u trgovini nije stagnirao zato što je bilo nedovoljno izvora za potrošnju, već zbog toga što je došlo do uzdražavanja ili odlaganja potrošnje.

„Dakle, raspoloživi dohodak je postojao, plate su rasle i brže od tog realnog prometa i plasmani banaka stanovništvu su rasli brže, ali jednostavno promet je stagnirao. To se objašnjava najvećim delom i zbog protesta i političke nestabilnost, građani su jednostavno čekali da vide kako će se razrešiti ova situacija. Tako da tu se očekuje značajan pomak na bolje“, rekao je Nikolić.

Od poljoprivredne godine očekuje se, kako je rekao, prosek, ali se zato očekuje veći doprinos industrijskog sektora pre svega zbog pokretanja proizvodnje Fiat Grande Pande.

I Nikolić je ukazao da će privredni rast mnogo zavisiti od oporavka Nemačke i Italije, dodajući da je Srbija u prvom kvartalu ostvarila i bolji privredni rast od zemalja u okruženju, sem Hrvatske, jer je pronašla alternativne izvore.

Prema njegovim rečima, ti alternativni izvori jesu investicije iz Kine, Turske i drugih zemalja.

„Unutar industrije automobilski sektor Evrope je u užasno lošem stanju, a zemlje u okruženju, između ostalih i Srbija, su veliki dobavljači tih kompanija iz automobilskog sektora i kako njihova tražnja pada, pada i aktivnost i to se vidi u industriji. Industrija je svuda u padu i to će, na žalost, još dugo biti prisutno, jer se u ovom trenutku ne vidi kako bi se to prevazišlo“, ukazao je Nikolić.

Zašto je Irska evropski, pa i svetski fenomen?

Filipović je rekao da se Irska tretira kao privredno čudo već dugi niz godina, zahvaljujući fiskalnoj politici i režimu za privlačenje stranih investicija kroz olakšice.

„Na taj način su privukli ogromne kapitale i veliki broj vrlo moćnih multinacionanoih kompanija od Gugla, Amazona i mnogih drugih pre svega u oblasti tehnologije i telekomunikacija, i oni već više od decenije i po spadaju u najbrže rastuće privrede u Evropi, pa samim tim i u svetu“, naveo je Filipović.

Nikolilć je primetio da je veliki rast koji je Irska imala poboljšao prosek privrednog rasta u evrozoni i EU.

„Zbog Irske se možda stvara i pogrešna slika stagnacije u evrozoni i EU u pogledu privredne aktivnosti, jer ta stagnacija se praktično duguje irskoj industriji, da nije toga, pad bi bio još izraženiji“, zaključio je Nikolić.