Sa prosekom od 1,42 učenika koji dele jedan kompjuter u školi, Makedonija će od septembra preuzeti vođstvo od Švedske kao zemlja sa najviše računara po učeniku, pošto u ovoj skandinavskoj zemlji ima tri puta više učenika nego računara.
Poređenja radi, u srpskim školama na jedan kompjuter dolazi čak 26 učenika, po čemu prilično zaostajemo za regionom, a naročito razvijenim zemljama, pošto čak i Crna Gora ima bolju statistiku od 16 učenika po kompjuteru, a malo iza nas je ostala Albanija sa odnosom od jedan prema 29, objavljeno je na upravo završenoj Intelovoj konferenciji o ulozi informacionih tehnologija u obrazovanju, održanoj u Ohridu.
Makedonija je u program uvođenja računara u redovnu nastavu uložila čak 40 miliona evra i za sada je jedina zemlja regiona koja je propisala obavezno korišćenje kompjutera u klasičnoj nastavi. Prema rečima Andreje Jaukovića, Intelovog direktora za Srbiju, Makedoniju, BiH, Crnu Goru i Albaniju, đacima su besplatno podeljeni Intelovi „klasmejt“ laptop računari, napravljeni specijalno za mlađe učenike ili klasičniji modeli za starije koje mogu nesmetano da koriste, uz istovremenu distribuciju računara za nastavnike i njihovu obuku za rad na kompjuterima i izvođenje nastave koja uključuje upotrebu kompjutera. Prema planu makedonskih vlasti, korišćenje računara na časovima poput fizike, matematike ili biologije, trebalo bi da omogući da đaci ne zaostaju u informatičkoj pismenosti za svojim vršnjacima iz razvijene Evrope, što bi u perspektivi trebalo da Makedoniju učini konkurentnijom i da otvori nova radna mesta.
– Što se tiče Srbije, u nekoliko navrata smo imali razgovore sa vlastima o uvođenju ovakvog programa kod nas, ali za sada imamo pilot program u dve škole na Vračaru i u Rakovici. Uspeh naših pilot projekata uglavnom zavisi od samih nastavnika, odnosno od toga koliko oni prihvate novi sistem, pa tako na primer imamo izvanredan primer u jednoj od ove dve škole, gde nastavnica fizike lekcije postavlja na vebsajt, tako da ni bolesni đaci ne moraju da zaostaju u nastavi. Posmatrajući Balkan, Makedonija jeste lider u primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavi, ali imamo i ovakve primere gde opštine u Srbiji već počinju sa implementacijom sličnih projekata – kaže Jauković, uzgred dodajući da uprkos krizi Intel u Srbiji beleži dvocifren rast i da se godišnje na ovom tržištu proda 420.000 računara, tako da uticaj globalne krize u ovoj oblasti kod nas nije toliko izražen.
Prema rečima Džona Dejvisa, Intelovog potpredsednika grupe za prodaju i marketing, razlog zbog kojeg nema šire regionalne implementacije ovakvih projekata je u tome što su u Makedoniji vlasti unapred imale viziju toga šta žele da postignu uvođenjem ICT tehnologija i što nije bilo mnogo onih koji su uticali na donošenje odluka, što nije uvek slučaj u drugim zemljama.
– Uz obrazovanje prilagođeno potrebama 21. veka i razvoj preduzetništva države mogu da povećaju zaposlenost. Utvrđeno je da postoji veza između osposobljenosti građana za korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija i konkurentnosti zemlje – naglasio je Dejvis.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
