Stižu hladni dani u Srbiji: Koji ogrev je najjeftiniji ove godine i koliko košta grejanje za celu sezonu?

Samim tim, interesovanje za najjeftiniji način zagrevanja domaćinstava, kao i svake godine, raste kako se hladni dani približavaju. Podatke o tome, objavila je Agencija za energetiku Srbije koja ističe da je za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 kvadratnih metara na 20 stepeni u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna energija od oko 9.000 kilovat-sati.

Podaci pokazuju da će i u ovoj sezoni najnižu cenu grejanja plaćati građani koji su nabavili jeftinija drva, po ceni od 6.790 dinara po kubnom metru, i poseduju novije peći što će ih koštati oko 56.000 dinara, saopštila je Agencija za energetiku. S druge strane, najjeftinije drvo je istovremeno i najlošijeg kvaliteta tako da će domaćinstva koja žele da se opskrbe boljim drvetom, čija je cena oko 9.500 dinara, ili imaju peći niže efikasnosti morati da računaju na trošak, u toku šest meseci grejne sezone (traje do 15. aprila), od 92.500 dinara.

Građani koji se greju na pelet moraće da izdvoje oko 84.600 dinara. Uteha za neke od njih je da ga nisu u potpunosti istrošili jer je prošla zima bila blaga ali i da tog ogreva sada ima u dovoljnim količinama u odnosu na prošlu grejnu sezonu kada je vladala nestašica uzrokovana vojnom intervencijom Moskve u Ukrajini.

Troškovi grejanja na ugalj se nisu promenili u odnosu na prethodnu grejnu sezonu i iznosiće od 71.900 do 77.700 dinara, zavisno od vrste uglja koji se koristi.

Građani koji koriste TA peći za zagrevanje stanova pretrpeće značajan udar na svoj kućni budžet. Naime, dok su prošle sezone u toku šest meseci plaćali račune u visini od 64.400 dinara u ovoj će morati da izdvoje 81.700 dinara.

Razlog za ovako visoko povećanje je sporazum koji je Vlada Srbije sklopila sa Međunarodnim monetarnim fondom, zarad vraćanja odobrenih kredita, zbog koga je struja u tri navrata poskupela u iznosu od 24 odsto. Korišćenje struje za zagrevanje stanova je najneefikasniji način njenog korišćenja međutim realnost u Srbiji je takva da je veliki broj domaćinstava prinuđen da na taj način greje svoje domove jer je lišen mogućnosti da ima priključak na sistem daljinskog grejanja i gasovodnu mrežu te mu ne preostaje ništa drugo nego da za zagrevanje koristi električnu energiju.

U još lošijoj poziciji su oni potrošači koji dopunjavaju peći tokom dana. Naime, korišćenje skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, pa oni onda iznose 113.600 dinara.

Grejanje na gas i ove sezone predstavlja najpovoljniju opciju a cena te usluge biće 59.500 dinara. Osnovni razlog za to je relativno niska veleprodajna cena gasa koji javno preduzeće “Srbijagas” kupuje od Rusa, što omogućava da njegova cena bude niska i u maloprodaji. Međutim, problem je taj što u Srbiji proces gasifikacije nije uzeo maha i “plavim energentom” se zagreva svega oko 300 hiljada domaćinstava.

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje. Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti oko 200.000 dinara za električnu energiju, 173.000 dinara za lož ulje i 156.000 dinara za propan butan gas.

Najkvalitetniji vid zagrevanja stanova i kuća svakako je sistem daljinskog grejanja. Cene te usluge zavise od dozvola lokalnih samouprava i različite su. Tako je sada u Beogradu, primera radi, za zagrevanje stana od 60 kvadrata na godišnjem nivou potrebno izdvojiti 95.600 dinara. Podsećanja radi, nadležni u glavnom gradu Srbije odobrili su javnom preduzeću „Beogradske elektrane“ da cenu uluge centralnog grejanja od 1. septembra poveća za šest odsto.

Pored gradskih vlasti u Beogradu, korisnike centralnog grejanja u nepovoljnim uslovima ekonomske krize i dvocifrenog iznosa inflacije, poskupljenjem su „počastila“ i rukovodstva u još 21 opštini Srbije.