Foto: Nenad Kovačević/ DanasU Zlatiborskom okrugu, svake godine ne iskoristi se 13 miliona dinara namenskih budžetskih sredstava za unapređenje i zaštitu šumskog potencijala.
Na to upozorava Udruženje vlasnika privatnih šuma Bor iz Užica, uz isticanje da je „taj novac dovoljan da se, sa 160.000 sadnica, pošumi novih 65 hektara, što je veličina 130 fudbalskih terena“.
Podatke o tome, Udruženje je prikupilo tokom projekta „Šuma za šume – vlast za građane”, koji je u toku. Cilj projekta je da se uspostavi namensko i transparentno trošenje novca iz budžetskog fonda za šume i da se u Užicu izradi program za korišćenje tih sredstava.
Jasminka Dizdarević, menadžerka tog projekta, kazala je da je Udruženje Bor, po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, prikupilo podatke o tome koliko koja lokalna samouprava u Zlatborskom okrugu godišnje dobija novca iz budžeta za šume.
„Bajina Bašta dobija tri i po miliona, Priboj i Prijepolje po dva miliona, Nova Varoš milion i po, Užice i Čajetina po milion, Sjenica 800.000, Kosjerić 500.000 , a Požega i Arije po 400.000 dinara“, kazala je za Danas Dizdarević.
Ona je dodala da „još uvek nijedna lokalna samouprava u tom okrugu nema usvojen program korišćenja sredstava iz tog fonda, što je uslov za zakonito trošenje tog novca“.
„Udruženje Bor će, tokom 2022. godine, aktivno zagovarati donošenje ovog dokumenta u Užicu jer je, nakon prošlogodišnjeg apela udruženih vlasnika šuma, ova pozicija planirana u budžetu grada. Udruženje pozdravlja takvu odluku gradske uprave Užica i poziva građane da se priključe i da ponude predloge kako da se unapredi i zaštiti šumski potencijal na teritoriji grada“, poručila je Dizdarević.
To Udruženje je pozvalo i ostale lokalne samouprave da krenu tim putem, a građane da im ukažu na prioritete, i istaklo da su u tom smeru krenule opštine Priboj i Bajina Bašta, jer su u svojim budžetima za ovu godinu planirale te pozicije.
Za svako posečeno drvo, prema Zakonu o šumama, podseća naša sagovornica, plaća se naknada od tri do pet odsto njegove tržišne vrednosti i taj novac se uplaćuje u republički budžetski fond za šume.
Od te naknade, ističe, sedamdeset odsto ostaje republičkom nivou, a 30 odsto se vraća lokalanim samoupravama u kojima je posečeno drvo.
Pod šumama je, podseća naša sagovornica, 45 odsto teritorije Zlatiborskog okruga, od čega je 134. 000 hektara u državnom i 140.000 hektara u privatnim vlasništvu.
U Srbiji, dodaje, 87,5 odsto su lišćarske šume, a četinari čine svega 12,5 odsto.
„Od tih 12,5 odsto, 8,2 odsto su četinari u Zlatborskom okrugu, što znači da su najveće površine u Srbiji pod četnarima u našem okrugu, prvenstveno na Zlatiboru, Tari, Zlataru i drugim područjima“, kaže za Danas Dizdarević.
Reakcija DRI
„Sredstva iz budžeta za šume“, ukazuje Dizdarević, „lokalne samouprave troše na razne načine, zbog čega im je DRI naložila da usvoje programe za korišćenje tog novca“.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
