Svetska banka: Zapadni Balkan očekuje povratak privrednog rasta u 2021. godini 1Foto: EPA-EFE/SHAWN THEW

Nakon istorijske recesije, Zapadni Balkan očekuje rast smanjenog intenziteta, navodi se u novom izveštaju Svetske banke

„Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju očekuje povratak privrednog rasta u 2021. godini, nakon najtežeg zabeleženog ekonomskog pada koji je pogodio region tokom 2020. godine“, navodi se u izveštaju Svetske banke.

Posle ekonomske devastacije koju je donela pandemija Kovid19 i koja je dovela do procenjene ekonomske kontrakcije u regionu od 3,4 odsto prošle godine, region Zapadnog Balkana bi, prema očekivanjima Svetske banke, trebalo da ima privredni rast od 4,4 odsto u 2021. godini.

U narednim godinama, očekuje se usporavanje rasta na 3,7 odsto u 2022. i 2023. godini, dok posledice pandemije nastavljaju da sputavaju investicije i zaposlenost u regionu.

„Sigurno je da primećujemo neke pozitivne trendove u regionu, podstaknute brzom akcijom koju su preduzele mnoge zemlje radi suzbijanja najtežih posledica pandemije, ali posledice pandemije na zdravlje i ekonomska devastacija i dalje će se osećati“, izjavila je Linda Van Gelder, Regionalni direktor Svetske banke za Zapadni Balkan.

„Uvođenje vakcina, uz jačanje poverenja u ekonomske izglede, poboljšanje potrošnje i trgovinske razmene, pomoći će u održavanju ovog zamaha, ali zemlje moraju i dalje sa pažnjom da usmeravaju napore ka uvođenju i osnaživanju politika koje vode rastu, zaštiti zdravlja i jačanju ljudskog kapitala.”

Pandemija je zaustavila decenije napretka u povećanju zarada i smanjenju siromaštva u svim zemljama regiona, a tržišta rada na Zapadnom Balkanu nadoknadila su tek polovinu gubitaka izazvanih pandemijom, ostavljajući veliki broj nezaposlenih i primoravajući mnoge da potpuno napuste tržište rada, navodi se u izveštaju.

Iako je stopa nezaposlenosti opala, sa 13,5 odsto u 2019. na 12,6 odsto u 2020. godini, to je ugavnom posledica povećane neaktivnosti, pri čemu je ukupan gubitak radnih mesta na Zapadnom Balkanu dostigao gotovo 70.000 do kraja 2020. godine, podsećaju u izveštaju.

Ovi gubici su disproporcionalno pogodili osetljivije grupe stanovištva u regionu, objašnjeno je u izveštaju, uključujući žene i mlade, pri čemu je stopa nezaposlenosti među mladima porasla na 33,6 odsto u 2020. godini, zaustavljajući petogodišnji trend pada.

Prema izveštaju, javne politike u regionu treba da ostanu jasno fokusirane na borbu sa pandemijom, ograničavanje društvenih posledica i podsticanje oporavka.

„Sve zemlje treba da obezbede dovoljno resursa svojim zdravstvenim sistemima za nabavku i distribuciju vakcina, testiranje, terapije, ličnu zaštitnu opremu, i unapređenje i održavanje zdravstvenih ustanova. Investicije u obrazovanje, digitalizaciju i ostale infrastrukturne projekte, kao i zelene inicijative, treba da postanu prioritet zato što mogu da ubrzaju neophodnu tranziciju ka smanjenoj ugljeničnoj zavisnosti zemalja tokom oporavka od pandemije“, navedeno je u izveštaju.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.