Nakon što je Telenor Srbija prošle godine preuzeo KBC banku kako bi intenzivnije počeo da se bavi finansijskim uslugama, sličan potez očekivao se i od njegovih konkurenata. Upravo to se sada i dogodilo, pošto je Telekom Srbija poslao ponudu za preuzimanje Dunav banke.
To ostavlja Vip mobajl kao jedinog mobilnog operatera koji neće imati bankarsku licencu u Srbiji. Uprkos svim ovim najavama, javnost je slabo upoznata sa konceptom mobilnog bankarstva, mada i banke i operateri već više godina nude obavljanje pojedinih finansijskih poslova posredstvom mobilnog telefona.
Prvi korak u tom pravcu načinio je upravo Telenor, kada je krajem 2010. godine uveo uslugu „Platimo“, koja omogućava korisnicima da svoj račun u banci povežu sa svojim brojem telefona, tako da preko svog mobilnog mogu da plate račun Telenoru, da pošalju novac drugom korisniku ove iste usluge ili da zatraže novac od nekog korisnika, da nekome dopune pripejd račun ili da kupe robu preko interneta na sajtovima koji podržavaju ovaj način plaćanja. Ipak, ova usluga nije široko prihvaćena u Srbiji, prvenstveno jer je za njeno korišćenje neophodno da klijent ima račun u Komercijalnoj banci, Kredi agrikolu, Rajfajzen ili Erste banci, što znači da je ogroman broj ljudi već na samom početku „diskvalifikovan“. Drugo, i oni koji imaju račune u ovim bankama moraju da fizički odu do banke i potpišu ugovor, a kao treće, korist od same usluge je nevelika, pošto nema previše sajtova koji prihvataju „Platimo“ kao način plaćanja.
Kupovina banke od strane operatera rešava sve ove probleme. Tako se očekuje da će klijenti Telenora i Telekoma uskoro moći da preko telefona plate sve račune za komunalije i da pošalju novac bilo kom drugom korisniku iste mreže prostim unošenjem njegovog broja telefona, što recimo može da olakša kupovinu karata ili plaćanje majstorskih i drugih zanatskih usluga i kupovinu preko sajtova kao što su Limundo, Kupujemprodajem i slični, i da (uz dosta optimizma) tako utiče i na smanjenje sive ekonomije.
Može biti omogućeno i plaćanje robe u prodavnicama preko telefona, kao i dobijanje manjih kredita ili lako otvaranje štednih računa.
Jasno je da mobilne finansijske usluge neće zameniti klasično bankarstvo kada se radi o kompleksnijim poslovima poput hipotekarnih kredita i većih depozita, ali za sitna svakodnevna plaćanja, pozajmice i slično, potencijal za razvoj je vrlo veliki.
Prema analizi međunarodne savetodavne kuće Boston konsalting grup (BCG), koja je za norvešku Telenor grupu 2011. uradila istraživanje o perspektivama mobilnih finansijskih servisa, uvođenje bankarskih usluga preko telefona do 2020. bi moglo da podigne srpski bruto domaći proizvod za dve milijarde dolara i da dovede do otvaranja 23.000 radnih mesta. Po BCG-u, to bi donelo dodatnih 400 miliona dolara republičkom budžetu na osnovu povećanih poreskih prihoda. Racio ove analize počiva na tome da bi banka u vlasništvu mobilnog operatera bila lako dostupna svim njegovim korisnicima, bilo da su u selu ili u gradu i nevezano za to da li imaju posao ili ne, što bi građanima olakšalo dobijanje kredita, a to bi povećalo mogućnosti za ulaganje u sopstveni posao i konačno za otvaranje novih radnih mesta.
Prvi koraci
Da su građani, naročito mlađi, zainteresovani za mobilno bankarstvo shvatili su i u konvencionalnim bankama, koje već neko vreme nude svoje osnovne usluge i ovim putem. Tako Inteza nudi plaćanje računa preko mobilnog telefona, proveru stanja na računu, kupovinu i prodaju deviza, a slične funkcije nude i Unikredit banka, Rajfajzen, Poštanska štedionica i druge. Erste banka svojim klijentima omogućuje i da mobilnim telefonom fotografišu svoj račun za struju, komunalije, telefon, kablovsku televiziju, AMSS i slično, nakon čega sistem prepoznaje o kom se računu i kom iznosu radi i nudi mogućnost plaćanja, a omogućuje i ugovaranje štednje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
