Tržište nekretnina neće se uskoro oporaviti

Prema podacima RZS, u Srbiji više od 87 odsto ljudi živi u svojim kućama, ali je i gotovo 300.000 onih koji su zakupili stanove ili žive kao podstanari. Naravno, najviše takvih je u Novom Sadu i Beogradu, gde je svaki osmi, odnosno deseti stan iznajmljen.

Vlada je budžetom za narednu godinu planirala sredstva od 350 miliona dinara za rešenje pitanja stanogradnje pojedinih vojnih lica, 170 miliona dinara biće izdvojeno i za završetak radova započetih na osnovu Zakona o pomoći građevinskoj industriji. Uz to, i ove, kao i prošle godine, za subvencionisanje stambenih kredita izdvojeno je 1,7 milijardi dinara.

Ekonomista Miodrag Zec nedavno je za Danas rekao kako ovde ne možemo govoriti o ekspanziji građevinarstva ako stanovništvo izumire. „Ali se ipak nađe neko pa odluči da treba graditi stanove u Beogradu i to još da država subvencioniše, kako bi neko iz Pirota mogao da dođe u Vladu i da dobije stan. A 800.000 kuća je višak. A on hoće da gradi stanove. Jedno je London, jer svaki Rus beži u London, a u Beograd više ne dolaze ni iz Republike Srpske, idu u Beč, u Rim“, rekao je Zec.

Većina tog „viška“ stanova je u ruralnim područjima i nečije je vlasništvo, tako da je nemoguće naseliti ih tek tako. Međutim, prema rečima Gorana Rodića iz Građevinsko-industrijske komore, ipak postoji način na koji bi i država mogla da uštedi, a u isto vreme da pomogne najugroženijima u Srbiji.

„U Srbiji postoji toliko vojnih objekata i napuštenih kasarni u koje bi trebalo uložiti mnogo manje para nego u nove stanove kako bi se rešilo pitanje stanovanja pojedinih ljudi. Mislim da bi to bilo mnogo bolje rešenje od onog da im se kupe kontejneri i da se smeste u neke nepristupačne delove. Država bi na taj način mogla da reši bar pitanje beskućnika“, napominje Rodić.

Prema popisu iz 2011, u Srbiji ima 3,2 miliona stanova, od čega je 1,9 miliona kuća, odnosno zgrada sa jednim stanom. Stanova u zgradama sa dva stana je nešto više od 268.000, dok je onih u zgradama sa tri i više stanova nešto više od jednog miliona. Najviše takvih je u gradovima, gotovo 980.000.

Samo u Beogradu od 2001. izgrađeno je 110.000 stanova i kuća, za 20.000 više nego u Vojvodini, i više nego dvostruko u odnosu na region Istočne i Južne Srbije. Samo u poslednje dve godine, prema podacima RSZ, izgrađeno je 33.672 stanova u Beogradu, ali je započeto sa gradnjom 39.484 stanova, koji su još nedovršeni.

Problem je i to što je građevinska industrija zapala u veliku krizu, ali i što je kupovna moć takva da se građani sve teže odlučuju da kupe novi stan. Samo u prvih pet meseci ove godine odobreno je 800 subvencionisanih stambenih kredita, što je značajno manje u odnosu na isti period prošle godine, kada je za samo pola godine potrošen gotovo sav novac koji je država namenila za pomoć građanima za kupovinu prvog stana. Ove godine, prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, predviđeno je 1,7 milijardi dinara za subvencionisane kredite što je dovoljno za 2.900 zajmova. Sudeći prema platežnim mogućnostima građana, teško da će sve biti potrošeno.

Prodaja stanova, bar u Beogradu koji je i najveće tržište, pao je za gotovo 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, tvrde u pojedinim agencijama za nekretnine. Cene malo većih stanova neznatno su spuštene, dok su oni koji prodaju manje stanove zadržali stare cene. „Svejedno, kupaca je iz godine u godinu sve manje“, tvrde agenti za nekretnine, a sudeći po pokazateljima, to tržište neće se skoro oporaviti.

Živimo u kućama starim 40 godina

U proseku u Srbiji živimo u kućama i stanovima koji su stari 40 godina, gotovo trećina (1,1 milion) od ukupnog broja su izgrađeni u periodu od 1961. do 1980. Kuća izgrađenih pre rata, odnosno do kraja rata 1946, u kojima se i danas živi je 322.000, a tek pet hiljada više je onih koji su izgrađeni u poslednjih 12 godina. U upotrebi je i 328.000 stanova izgrađenih u periodu od 1946. do 1960, i čak 798.000 onih koje su zidane od 1981. do 2000.

Slika

Sumorna je jedna od slika Srbije u kojoj romska deca bosa gazaju po snegu, blatu i fekalijama, i žive u barakama od kartona ili kontejnerima, u kojoj je više od 10.000 beskućnika i više od 250.000 izbeglica i interno raseljenih sa Kosova. A nekoliko stotina stanova i kuća propada jer nema stanare da o njima brinu.