Srpska banka, u potpunom vlasništvu države, prošle godine je prihvatila da joj Miroslav Bogićević, vlasnik koncerna Farmakom, umesto duga od 2,2 milijarde dinara pokloni – jalovinu, odnosno otpad iz svojih rudnika i da na taj način „vrati“ kredit koji mu je ta banka prethodno odobrila. Čini se da je upravo prihvatanje ove jalovine umesto novca u najvećoj meri doprinelo tome da Srpskoj banci danas preti bankrot, iz kojeg je može izvući samo velika finansijska injekcija države.
Srpska banka i Farmakom su prošle godine sklopili takozvani ugovor o zameni ispunjenja, koji banci dozvoljava da u svojim knjigama upiše da joj je odobreni kredit vraćen, iako nije dobila nikakav novac već neku robu – u ovom slučaju jalovinu. Na taj način banka na papiru prikazuje bolje stanje od realnog, pošto umesto da iskaže gubitak zbog nenaplativog kredita, koji bi morala da pokrije kapitalom (živim novcem), ona prikazuje prihod. Kako za Danas objašnjavaju bankari upućeni u ovaj mehanizam, ovakva transakcija je načelno legalna, ako se postupa po pravilima, odnosno ako je vrednost preuzete robe utvrđena po pravim tržišnim cenama po kojima se može prodati.
Ali, u ovom slučaju, Srpska banka uopšte nije angažovala nezavisne procenitelje da utvrde vrednost jalovine, već je njenu vrednost prosto procenila „u iznosu knjigovodstvene vrednosti potraživanja izmirenih preuzimanjem tih sredstava“, kako se navodi u revizorskom izveštaju Dilojta. Dakle, Srpska banka je jednostavno navela da jalovina vredi onoliko koliki je Farmakomov dug.
Taj dug je bio pomenutih 2,2 milijarde dinara, za šta je banka uredno primila dva miliona tona toksičnog otpada. Deljenjem se dobija cena od nešto iznad dinar po kilogramu.
Problem je nastao jer zakon propisuje da imovinu stečenu zamenom ispunjenja, banka mora da proda u roku od godinu dana ili da upiše gubitak u celokupnom iznosu originalnog duga. Takva zakonska odredba upravo i postoji zbog toga da banke ne bi mogle da unedogled „šminkaju“ svoje finansijske izveštaje prikazivanjem „naduvane“ vrednosti robe preuzete umesto duga.
Budući da su Srpska banka i Farmakom ugovor potpisali prošle godine, rok za prodaju jalovine je isticao ove. Tromesečni bilansi koje objavljuje NBS pokazuju da je Srpska banka tokom cele ove godine gomilala gubitke, ali da su oni drastično povećani od aprila do juna, kada je minus skočio za čak 592 miliona dinara.
Dilojt je još početkom godine upozoravao da Srpskoj banci preti gašenje ako je ne dokapitalizuje država, a čak je i sama banka u svoj poslovni plan kao neophodan uslov stavila dokapitalizaciju. „Sposobnost banke da nastavi da posluje … zavisi od kontinuirane finansijske podrške od strane akcionara banke i sprovođenja dokapitalizacije banke u iznosu potrebnom da se zadovolje svi zahtevi propisani Zakonom o bankama i odlukama“, navodi se u revizorskom izveštaju Dilojta.
Međutim, Srpska banka je još krajem prošle godine bila u prekršaju zakonskih normi, jer joj je kapitalna adekvatnost bila drastično ispod dozvoljene. Tako je ovaj pokazatelj, koji ne sme da padne ispod 12 odsto, u decembru 2013. u Srpskoj banci bio 8,07 odsto. Mesec dana kasnije, 31. januara 2014. kapitalna adekvatnost je pala na 6,63 odsto, a 28. februara na samo 4,26 odsto. To je bilo posledica povećanja izdvajanja za rezerve i procenjene gubitke i činjenice da banka nije više smela da odobrava kredite, jer joj je to NBS zabranila odlukom od 11. decembra 2013. Zabranjeno joj je i da izdaje garancije i da ugovara bilo koje poslove koji mogu dovesti do plaćanja od strane banke. Osim kapitalne adekvatnosti banka je u februaru ove godine imala još četiri pokazatelja kod kojih nije ispunjavala zakonske uslove.
I to nije sve. Banka je u 2013. iskazala gubitak od 340 miliona dinara, ali je revizorska kuća utvrdila da je gubitak u stvari bio bar 690 miliona dinara veći od prikazanog, jer Srpska banka nije dovoljno uzela u obzir činjenicu da su njeni najveći dužnici (Bogićević i ostali slični tajkuni) zapali u finansijske probleme i da su im blokirani računi.
A plate rastu…
Uprkos sve gorim finansijskim rezultatima, Srpska banka je prošle godine povećala plate svojim zaposlenima, a naročito Izvršnom i Upravnom odboru. Tako su ukupni izdaci za plate i naknade za zaposlene povećani sa 501,7 na 669,7 miliona dinara godišnje, pri čemu je banka smanjila broj radnika sa 427 na 384. S druge strane, članovi Izvršnog odbora dobili su 19,2 miliona dinara umesto 15,4 miliona, koliko su primili 2012, dok su članovi Upravnog odbora primili 12,2 umesto 8,2 miliona dinara. Srpska banka ima tri člana Izvršnog odbora i pet članova Upravnog odbora.
Skriveni podaci
Iako ni NBS ni Srpska banka nisu objavili aktuelne pokazatelje kapitalne adekvatnosti, činjenica je da je u vreme kada joj je adekvatnost bila osam odsto, banka imala kapital od 4,3 milijarde dinara, a kada je adekvatnost pala na četiri odsto – 4,06 milijardi. Na kraju juna kapital Srpske banke je pao na samo 3,1 milijardu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
