UNDP pokrenuo aktivnosti za poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti u Srbiji 1Foto: N1

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavio je danas da je pokrenuo niz pripremnih aktivnosti kako bi se poboljšala energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti u Srbiji, a u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike Srbije i u saradnji sa Upravom za zajedničke poslove republičkih organa i Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB).

Prva u nizu pripremnih aktivnosti je izrada energetskih sertifikata zgrada za referentno stanje, nakon čega će biti sprovedeni detaljni energetski pregledi zgrada u skladu sa metodologijom koja se koristi u EU, odnosno u skladu sa Direktivom o energetskim performansama zgrada, navedeno je u saopštenju.

Na osnovu rezultata sprovedenih energetskih pregleda biće procenjene moguće uštede i predložena po tri investiciona paketa mera energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije za svaku zgradu.

Za svaki paket biće sprovedena finansijska analiza i vrednovanje ostalih društvenih koristi koje svaki paket donosi, naveo je UNDP.

Nakon ovih razmatranja za svaku zgradu biće izabran optimalni paket mera na osnovu čega će biti izradjena odgovarajuća projektna dokumentacija za energetsku sanaciju.

Za dve najkompleksnije zgrade, „Palata Srbija“ i „SIV 3“, biće izvršena i istraživanja geotermalnog potencijala koja će dati preciznu sliku mogućnosti primene geotermalne energije za grejanje i hlađenje ovih objekata.

Takođe, za ove zgrade biće izrađene i detaljne studije izvodljivosti u skladu sa propisima o upravljanju kapitalnim projektima.

Do sada je nekoliko timova domaćih i međunarodnih stručnjaka pregledalo 18 zgrada, a do kraja juna biće izvršeni energetski pregledi svih odabranih objekata.

Izabrane zgrade centralne vlasti obuhvataju ukupno 208.000 metara kvadratnih, a polovina odabranih objekata spada u kategoriju kulturne baštine.

Medju zgradama obuhvaćenim energetskim pregledima su neki od najznačajnijih spomenika kulture u Beogradu, kao što su zgrada predsedništva na Andrićevom vencu i zgrada Vlade Srbije.

Očekivani rezultati programa „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti“, vrednog 40 miliona evra, jesu smanjenje potrošnje primarne energije u saniranim zgradama za oko 30 odsto, smanjenje emisije ugljen dioksida (CO2) za oko 20 odsto, poboljšanje uslova rada, poboljšanje bezbednosti na radu i oko 29 odsto uštede u operativnim troškovima za energiju.

Pored toga, program treba da doprinese zaštiti i očuvanju objekata kulturne baštine.

Pripremne aktivnosti su, kako je istaknuto, deo napora i težnje UNDP-a da pomogne proces zelene tranzicije u Srbiji.

„U Srbiji, 40 odsto emisija gasova sa efektom satklene bašte potiče iz potrošnje energije u zgradama, od kojih se 15 odsto pripisuje javnim ustanovama. Adaptacija starih, energetski neefikasnih javnih objekata će dovesti do smanjenja emisija koje izazivaju efekat staklene bašte, poboljšati kvalitet vazduha na lokalnom nivou i uslova za ljude koji te objekte koriste“, rekla je stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji, Fransin Pikap.

Ona je rekla da će to dovesti do otvaranja novih radnih mesta za lokalna građevinska preduzeća, kao i za kompanije koje se bave održavanjem zgrada, poboljšati otpornost na klimatske promene i očuvati istorijsku vrednost tih objekata.

Kako je navedeno u saopštenju, veliki razvojni izazov za Srbiju predstavlja neefikasno korišćenje energije, koja se najvećim delom dobija sagorevanjem fosilnih goriva, što za posledicu ima visoke emisije štetnih materija medju kojima su i one koje izazivaju gasovi sa efektom staklene bašte.

Brojne studije ukazuju da Srbija poseduje veliki potencijal da poboljša energetsku efikasnost svog fonda zgrada. Kada je o javnim zgradama reč, značajan potencijal za uštedu energije odnosi se na tehničke sisteme zgrada (grejanje, klimatizacija, unutrašnje osvetljenje), upravljanje tim sistemima i ponašanje samih korisnika.

Zato je neophodno proceniti postojeće stanje energetske efikasnosti zgrada i tako obezbediti informacije potrebne za donošenje paketa različitih mera energetske efikasnosti koje će obuhvatiti energetska sanacija svakog od objekata, naveo je UNDP.

Predviđene pripremne aktivnosti trajaće do maja 2023. godine, a omogućene su zahvaljujući finansijskoj podršci Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Poverilačkog fonda Razvojne banke Saveta Evrope, kome doprinose Slovačka i Španija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.